Čomić: I kada smo nejednaki mora se postupati jednako
10.12.2020.
12:22
12:25
Komentari (0)
BEOGRAD: Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić organizovala je konferenciju pod nazivom "Uticaj pandemije korona virusa - KOVID-19 na stanje ljudskih prava u Srbiji".
Čomić je navela da je važno da se tokom pandemije čuje reč "čojstvo" što znači, kako kaže, da branimo sebe, štitimo sebe i druge, a to je jedino način kako možemo pobediti pandemiju virusa korona.
"Nekada treba najvećeg junaštva da bi bilo čojstva", kazala je Čomić i dodala da se 72 godine od donošenja univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima, čojstvu još uvek mnogi uče.
Čomić je navela da ponekad izgleda nemoguće da su ljudi propuštali da vide očigledno, odnosno da svi rođenjem imaju ista prava, da se razlikujemo po mnogim pitanjima, ali da smo svi ljudi i da za sve nas važe ista prava.
Istakla je da i kada smo nejednaki mora se postupati jednako.
"Ljudska prava su kao so, moglo se i može bez njih živeti, ali je bljutavo", kazala je Čomić i navela da su ljudska prava u temelju vladavine prava i da su upravo zato prioritet Vlade Srbije.
Prema njenim rečima, ljudska prava su univerzalna, nedeljiva, opšta i dragocena za sve koji se razlikuju po mestu rođenja, boji kože, verskom opredeljenju, polu...
"Ljudska prava ne smeju bit kršena bez opomene, sankcije za tako nešto", naglasila je Čomić i dodala da se Srbija i ovom konferencijom samoobavezuje na poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju "naroda sveta" na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Deklaracija je prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava, a po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta.
Prvi član Deklaracije kaže da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
Deklaracija o ljudskim pravima nije bila pravno obavezujuća sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine kada je odlučeno da deklaracija predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice.
Predstavlja osnov za sve dalje donete pravno obavezujuće sporazume UN o ljudskim pravima, pre svih za dva značajna međunarodna Pakta o građanskim i političkim pravima i o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Na početku konferencije obratio se video porukom generalni sekretar UN Antonio Gutereš, a na konferenciji učestvuju premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji Fransoaz Žakob, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkamper.
Gutereš je naveo da pandemija podriva ljudska prava dajući izgovor za drastične bezbednosne mere i istakao da je tokom pandemije na videlo izašla i istina da su ljudska prava univerzalna i da štite sve ljude.
"Efikasan odgovor na pandemiju mora se temeljiti na solidarnosti i saradnji. Pristupi koji dovode do polarizacije društva, autoritarizam i nacionalizam gube smisao pred globalnom pretnjom", kazao je Gutereš.
Ističe da ljudi i njihova prava moraju biti u središtu odgovora i oporavka.
"Nužni su opšti modeli utemeljeni na poštovanju ljudskih prava, kao što je zdravstvena zaštita za sve da bismo ovu pandemiju pobedili", kazao je generalni sekretar UN-a.
