Čomić: Svi smo jednaki, graditi kulturu ljudskih prava

Čomić ističe da je Dan ljudskih prava, koji se obeležava 10. decembra, objašnjavanje očiglednog, jer ne postoji veća “očiglednost” od toga da smo rođenjem, svi ljudi i da je potrebno da se jednako postupa prema nejednakima.

A, osim što smo svi ljudi, mi smo različiti. Živele razlike. Ono što ljudska prava unose u svako drustsvo je to da se ne možeš ophoditi prema nekome kao da je niža vrsta, zato ima neko lično svojstvo - zato što je žena ili je rasno različit od tebe, druge je vere, nacije, seksualnog identiteta. Šta god, on je ljudsko biće, ističe Čomić u izjavi za Tanjugn povodom obeležavanja Dana ljudskih prava.

Primećuje da hiljadama godina ljudi nisu uspevali da ucoče nešto tako jednostavno - da smo svi jednaki u pravima.

Dan ljudskih prava biće posvećen tome da se Srbija obavezuje da gradi kulturu ljudskih prava jer se na njoj zasniva vladavina prava. Ako smo već društvo koje peva ''Bože pravde'', da postanemo društvo pravde, istakla je Čomić.

Sve dok postoje različiti oblici diskriminacije i negiranja principa rodne ravnopravnosti ne možemo govoriti o punom poštovanju i ostvarenju ljudskih prava, ocenila je povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Ljudsko dostojanstvo i sloboda osnov su svakog modernog društva, isto kao što nas solidarnost, međusobno razumevanje i uvažavanje, tolerancija i empatija jednih prema drugima vode ka prosperitetnijem, razvijenijem i boljem društvu, oslobođenom od nasilja i diskriminacije, dodala je ona.

Navela je da nema ljudskih prava bez poštovanja prava devojčica i žena.

I sve dok ijedna od njih bude žrtva nasilja i zlostavljanja fizičkog, psihološkog, ekonomskog ili seksualnog, sve dok ijedna žena bude diskriminisana samo zato što je žena, a naročito ako govorimo o ranjivim kategorijama, kao što su Romkinje, žene sa sela, samohrane majke ili žene sa invaliditetom, ne možemo govoriti o punom ostvarenju ljudskih prava. Niste same, prijavite nasilje, poručila je Mihajlovićeva.

Ona je podsetila da se današnjim danom završava i globalna kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", kojoj se Srbija i ove godine priključila.

Ona skreće pažnju da podaci pokazuju da su u Srbiji najugoruženiji oni prema kojima imamo najveću etničku distancu, Romi, zatim osobe sa invaliditetom, žene, koje svkako nisu manjina, ali svako smatra da je može tući, te druge etničke grupe prema kojima osećamo veliku udaljenost.

Mnogo je ''narcizma malih razlika''. Predrasude se ne mogu izbrisati iz glave, ali se mogu zakonom zabraniti ponašanje i delovanje zasnovano na predrasudi i to je već malo više pravde u društvu, u kojem puno ljudi oseća nepravdu, naglasila je Čomić.

Ona je istakla da svako ima pravo na drugačiji politički stav, duboko različit od tuđeg, što je njegovo ljudsko pravo, na slobodno političko udruživanje i na iskazivanje političkog stava, dok je ono u skladu sa zakonom i Ustavom.

Ali, nemate pravo na govor mržnje i fašizam kao politički stav, to je kažnjivo zakonom. Nemate pravo da prebijete nekog, kažnjivo je, to nije politički stav. Ako ne umete da razgovarate sa drugim ljudima, onda je pitanje čemu vaši politički stavovi, rekla je Čomić.

U Srbiji će ovaj dan biti obeležen konferencijom „Uticaj pandemije korona virusa na stanje ljudskih prava”, u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Na skupu će, kako je najavljeno, učestvovati premijerka Ana Brnabić, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji Fransoaz Žakob, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkamper, i kao domaćin, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava, čiji prvi član glasi:

“Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“.

Deklaracija nije bila pravno obavezujuća, do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine kada je odlučeno da taj dokument predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice.