Pobednik „TV Slagalice” Aleksa Grubešić u sastavljanju reči nadmašio kompjuter

Iza njega je osam emisija, osam pobeda i uzbudljiv preokret u finalu, kao i nastavak kvalifikacija za superfinale, u kojem će se 16 pobednika i vicešampiona proteklih serijala takmičiti za prvu nagradu, vrednu 1.000.000 dinara, kao i titulu sveukupnog pobednika „TV Slagalice” za 2020. godinu.

Široko obrazovanje, kaže, duguje novosadskoj Svetinoj gimnaziji, u kojoj se iz svih oblasti nauči ponešto, ali i Pravnom fakultetu, potvrdivši tako statistiku omiljene emisije po kojoj upravo pravnici i istoričari postižu najbolje rezultate. Ljubav prema starim filmovima odvela ga je do tačnog odgovora u igri Ko zna zna, posvećenost muzici do maksimalnih poena u Spojnicama, dok je nakon reči „raspaljivanje”, sastavljene od 11 slova, režija morala da zaustavi snimanje kako bi proverila postoji li u rečniku, budući da je Aleksa nadmašio i sam kompjuter.

– „Slagalicu” pratim otkad znam za sebe i uvek sam je igrao preko aplikacije na Fejsbuku, da bih se krajem prošle godine prvi put osmelio, a zatim bio uporan šaljući prijavu na sve moguće mejlove, dok me u maju nisu pozvali na testiranje u Takovskoj 11 – kaže mladi Detelinarac, dodajući da kandidati tom prilikom imaju samo pet minuta za sve zadatke, zbog čega se iznenadio kada je dobio ponudu za nadmetanje u 132. ciklusu.

Priznaje da je u početku imao tremu, pa nije bilo velikih očekivanja s njegove strane.

– Nisam imao u glavi novčanu nagradu, išao sam da se igram. Moja preporuka ostalim takmičarima jeste da ne razmišljaju o ishodu, o tome da ih gleda milionski auditorijum, nego da budu opušteni i da uživaju u igri – dodaje. – Drago mi je što sam nakon ovog iskustva podstakao mnoge da se prijave.

Kako su za kviz čija popularnost ne jenjava od 1993. godine vezane mnoge nedoumice, otkrio nam je i neke „tajne”.

– U studiju na Košutnjaku zaista nema nikog sem takmičara, voditeljki i snimateljske ekipe – kaže Aleksa, dodajući da je zahvaljujući njima atmosfera vrlo prijatna. – Sistem je takav da se u jednom danu snimi više emisija. Ljudi iz moje okoline su znali za to, samo, naravno, nisu znali ishod. Podrška koja dođe sa vama sedi u hodniku i ne može da vas gleda, iako ekrani postoje u šminkernici i garderobi. Nema ni muzike koju čujemo u špici, već zadatke rešavamo u tišini. Igre se nižu redosledom koji vidimo u TV emisiji, a vremensko ograničenje je isto uz neke izuzetke, recimo u Spojnicama, u kojoj imamo minut-dva da pogledamo ponuđene pojmove. Upravo za nju vezana je komična situacija, koja me je iznenadila. Naime, desilo se da je snimanje trebalo ponoviti zbog problema u režiji. Međutim, moj suparnik je uporno odbijao da da malopređašnje netačne odgovore, praveći se da ih se ne seća, pa ga je voditeljka tri puta ispravljala, želeći da dobije prvobitnu verziju igre. Što se tiče oblačenja, nisam, recimo, znao da moraju biti u približnoj boji pozicije sa koje se takmičite. Tako sam u finalu, umesto svoje odeće, nosio neki teksas koji su mi, na brzinu, našli u garderobi...

Pobeda mu jeste dala krila da se prijavi na još neki kviz, ali to ostavlja za budućnost.

– Voleo bih da jednog dana ponovo učestvujem u „Slagalici”, ali ima pregršt kvizova koji su zanimljivi, recimo „Stigni me ako možeš” na RTS-u, a „Potera” stoji i dalje kao vrhunac izazova. Ipak, trenutno nameravam da se posvetim nekim drugim obavezama, kojih je mnogo. 

Kada nije u gradskom Pravobranilaštvu, gde od avgusta stiče pripravnički staž, Aleksa čita knjige, najviše iz istorije i politike, svira klavijature, odlazi na treninge u Odbojkaški klub „Maneks”, boreći se za ulazak u superligu, ili u UG „Nacionalna avangarda”, gde je aktivni član. Budući da se jesenas upisao i na master studije, osvojenih 150.000 dinara planira da potroši na školovanje, a ako pretekne, i da kupi pijanino.

Slađana Milačić