DNEVNIKOVA KNJIGA Robert Džordan: Altajski ratnik

Robert Džordan (1948-2007), autor sage o „Točku vremena“ koji se prodao u više od 70 miliona primeraka širom sveta, svakako je jedan od najuspešnijih autora naučne fantastike poslednjih dekada. „Točak vremena“ (koji uskoro treba da dobije i igranu seriju), sastoji se čak od 14 knjiga i jednog prednastavka, pri čemu je poslednje tri prema Džordanovim beleškama završio Brendan Sanderson. Osim ovoga, Džordan je poznat i po romanima o Konanu Varvarinu (na koje „Altajski ratnik“ dosta podseća).

„Altajski ratnik“ je Džordanov prvi roman koji je ležao neobjavljen više od 40 godina, delom zbog komplikacija oko autorskih prava. Zanimljivo je da je ova knjiga od tristotinak strana napisana u dahu – mladi Džordan ju je završio za samo dve nedelje.

Njorldbuilding odnosno građenje sveta (omiljena reč savremenih nastavnika kreativnog pisanja) više se oslanja na starinsku petparačku epsku fantastiku mačeva, mišića i čarobnjaštva, nego na moderniji pristup sa komplikovanim magijskim sistemima, i (manje ili više uspešnim) uplivom politike i društvene kritike. Ovo je vrsta pomalo sirove epske fantastike u kojoj nema mnogo prostora za nijansiranje – karakterizacija likova je sasvim prosta; muškarci su uglavnom tvrdi patrijarhalni tipovi koji vole žene i ratovanje, žene su ili sveštenice/veštice ili ljubavnice. Većina odnosa između likova je seksualizovana, ili krajnje nasilna, ili pomalo oba u isto vreme.

Citat

Bili su visoki, viši od svakog čoveka, a koža im se na suncu presijavala kao prekaljeni čelik. Nisam mogao da ocenim smeta li im vetar ili studen, mada nisam mogao ni da razaberem ko su među njima muškarci a ko žene. Mudre sestre kažu da uopšte nisu sigurne da oni imaju dva pola, ne vole da zazivaju vizije koje su u vezi s Trkačima. Od njih im bude muka i dobijaju glavobolju.

Trčali su postojano, u redovima kao da su vojnici nekog grada koji su pošli na paradu, a svima su koraci bili savršeno usaglašeni. Bilo je to kao da se nekakva ogromna mnogonoga buba proteže pored nas, pojući ustreptali skup uzvika, kliktaja, zvižduka i ječanja. Niko ne zna da li je to nekakav jezik, ali bio to jezik ili ne, sasvim je dovoljan da se čovek naježi kad ga čuje.

Niko od njih nije nosio nikakvu odeću, ali oni nisu životinje. Svaki nosi opasač odakle vise grubo načinjene vrećice u kojima oni nose svoje stvari.

Zaplet je takođe relativno jednostavan - ravnice u kojima živi surovo ratničko pleme Altaja presušile su, i njihov vođa a naš glavni junak Vulfgar traži način da se izbori sa opasnim kraljicama bliznakinjama, lokalnim ratnim vođama i drugim frakcijama da bi izbavio svoj narod. Zanimljivo je da je Džordan neočekivano ubacio i elemente portal fantazije (ili isekai-ja) u ovu smešu, i junakinja ključna za rasplet sudbinske priče studentkinja je istorije koja je sticajem okolnosti u ovu krvavu zbrku dospela iz sveta koji sumnjivo liči na naš. Ideja lutalica koje se povremeno pojavljuju iz drugih svetova je prilično zanimljiva, i šteta je što Džordan ne posvećuje više pažnje devojci koja doživljava neprekidne (i često nasilne) kulturne šokove.

Osim što je u pitanju pitka, zanatski prihvatljivo napisana žanrovska knjiga koja obiluje akcijom (ako već ne i nekim dubljim idejama i karakterizacijom likova), „Altajski ratnik“ može biti zanimljiv fanovima Džordanovog mnogo poznatijeg „Točka vremena“ jer pruža uvide u zametke ideja koje će autor konačno razraditi i ostvariti u svojoj poznatoj sagi.

Nastasja Pisarev