Pandemija opasno ugrožava radna mesta

Ipak, najveće gubitke beleži turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj, a među najećim gubitnicima su i radnici. Naime, zbog sadašnje sitaucije mnogi radnici su izgubili posao i nije izvesno kada će i da li će ponovo krenuti na radno mesto. To je stvarnost u celom svetu, a po istraživanju  Evrostata, sezonski i privremeni radnici, kao i oni koji su zaposleni na određeno vreme, u posebnom su riziku od otpuštanja u Evropi. Slično je i u Srbiji.

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, po zvaničnoj statistici, do sada je otkaze u Srbiji dobilo između 15.000 i 16.000 radnika, ali je broj onih koji su izgubili posao mnogo veći.

Poslednjih meseci su zbog koronavirusa i smanjenog obima rada ugašena mnoga radna mesta, a analitičari procenjuju da je reč o oko 200.000 zaposlenih, pre svega sezonskih radnika, radnika u ugostiteljstvu, turizmu, saobraćaju, tarnsportu, u malim i srednjim preduzećima..., kaže Milić.

Po njegovim rečima, situacija može biti još gora, posebno što će na kraju ove godine poslodavci koji su dobili pomoć države moći da otpuste radnike.

Sasvim je jasno da su nove mere države za opstanak privrede neophodne jer će bez pomoći biti veoma teško nastaviti poslovanje, poručuje Milić.

On je ukazao na to da je postoji veoma realna opasnost da mnogi radnici ostanu bez posla na početku godine i da bi to trebalo izbeći. 

Da li će početak sledeće godine doneti otkaze i masovan gubitak posla, videće se, ali se mi nadamo da do toga, ipak, neće doći. Zato očekujemo da će se u ovoj situaciji socijalna država pokazati u pravom svetlu i pomoći i privredi i zaposlenima da se kroz ovu krizu lakše prođe, ističe Milić.

Slično kaže i ekonomistkinja Radojka Nikolić, koja ukazuje na to da su identifikovani sektori koje je pandemija posebno pogodila i u kojima je smanjen obim posla – pre svega turizam, transport, donekle i tekstilna industrija, gde je sada smanjena potreba za radnom snagom. Ona navodi da potrebno videti šta rade zemlje u okruženju i voditi se, recimo, primerom Nemačke, u kojoj je početkom jula smanjen PDV.

Ugostiteljski objekti sada rade do 18 časova, što će tom sektoru dodatno otežati rad i poslovanje. Problemi muče i zaposlene jer će, gotovo po pravilu, zbog kraćeg radnog vremena, i zarade biti manje i kućni budžeti sve tanji.

S druge strane, poslodavci ukazuju na to da je pad prometa veliki i da je na to, osim kraćeg radnog vremena, značajno uticao strah gostiju od dolaska u ugostiteljske objekte i boravka u njima, iako se u njima vodi računa o poštovanju svih mera zaštite. 

U ovom trenutku veoma je važno da se obezbedi preživljavanje svim  preduzećima i kompanijama kojima je to moguće do nekog sledećeg trenutka, i u tome je, naravno, glavna uloga države, kaže Radojka Nikolić.

Inače, stručnjaci ukazuju na to da će zadržavanje posla u narednom periodu biti neizvesno, ne samo sezonskim radnicima i onima koji imaju privremene i povremene poslove već i zaposlenima za stalno jer će firme morati da zatvaraju sektore u kojima nemaju narudžbine. Uz to, početkom sledeće godine nastupa težak period za preduzeća koja su koristila državnu pomoć jer ističe rok u kojem nisu smela da otpuštaju zaposlene.

D. Mlađenović