Sportom do zdravlja: Džijudžicu
NOVI SAD: Kontaktni sportovi izazivaju stahopoštovanje publike i brigu najbližih, a povrede koje se dešavaju tokom takmičenja mogu biti teške. O borilačkim veštinama kao načinu života, kao i o sportu u koji je lep i u kojem se uživa, za „Dnevnik” govorio je dvadesettrogodišnji prvak Srbije u džijudžicuu Ivan dela Kroče, koji se od svoje šeste godine u kontinuitetu bavi tim sportom.
Profesionalno se bavim japanskim džijudžicuom odmalena, to je sport koji me trenutno stipendira i mogu reći da živim od njega, kazao je Ivan dela Kroče.
Najveće dostignuće mu je, dodao je, Seniorsko prvenstvo sveta u Abu Dabiju lane, gde je osvojio treće mesto, što je ujedno prva seniorska medalja u tom sportu za Srbiju.
Ivan se takmiči i trenira u novosadskom klubu „Student”, a na svetskoj rang-listi zauzeo je četvrto mesto u kategoriji do 69 kilograma, za koju se svake godine na turnirima i takmičenjima prikupljaju bodovi da bi se odbranio postojeći plasman, ili postigao bolji.
Iako treniram džijudžicu, takmičim se i u džudou i sambou, rekao je Dela Kroče.
Kako je dodao, osim takmičenja, držim treninge mališanima u Džudo klubu „Vojvodina”, podeljenim u dve grupe, jedna od tri do sedam godina, s kojom se radi razvojna gimnastika, odnosno školica sporta, dok druga grupa dece uzrasta od 9 do 14 godina trenira džudo.
Zajedno s treniranjem i takmičenjima, Ivan dela Kroče stiže i da studira, te trenutno pohađa treću godinu na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. U svojoj karijeri, učestvovao je na više visokokotiranih takmičenja, od kojih je jedno bilo u nemačkom gradu Hanau, gde je u kategoriji do 69 kilograma osvojio bronzu, što je takođe prva seniorska medalja u grend slemu za Srbiju.
Postoji nekoliko tipova ljudi, pa neko ne uživa u samom treningu, a voli takmičenja, objasnio je Ivan dela Kroče.
Po njegovim rečima, sami treninzi za njega predstavljaju veliku satisfakciju, uživa u znoju i umoru, te treniranje ne oseća kao obavezu, već je to stil života, a ukoliko osvoji nešto na takmičenju, taj osećaj postaje još više poseban.
Kako je Ivan kazao, postoji mnogo dobrih strana džijudžicua – putovanja, upoznavanje velikog broja ljudi i sklapanje mnoštva novih prijateljstava širom sveta.
Takmičim se u kontaktnom sportu, što znači da se učesnici u borbama povređuju, kazao je Dela Kroče.
To mu se, kako kaže, desilo nebrojeno puta, te je, od većih povreda, bilo napuklih pršljenova, pokidanih tetiva u ramenu i nekoliko puta je iščašio koleno, a manje povrede se ne broje.
Oporavak traje kratko, povređeni delovi tela se imobilizuju i nastavljam treniniranje, veli naš sagovornik.
Svako veliko takmičenje ima pet ili šest intenzivnih borbi u jednom danu, s kratkim prekidima za odmor od oko pola sata, a to vreme zavisi eliminacionih rundi, pa kako se smanjuje broj takmičara, ta pauza postaje sve kraća.
Kada sam bio mlađi, borbe na takmičenjima su mi donosile stres i opterećenje, a sada u njima uživam, rekao je Dela Kroče.
Dosta vremena je, dodaje, proveo na strunjači trenirajući, pa je počeo da veruje sebi i svom telu.
Sada se osećam slobodno dok treniram, a borbe me čine jačim i predstavljaju krunu uloženog truda, kaže Ivan.
Uvežbavanjem telo uči da pravi mehaničke poteze u određenim situacijama, a kako je Ivan kazao, glava ipak mora biti hladna i potrebno je taktičko razmišljanje, ali što se tiče tehnike i udaraca, oni se već dešavaju automatski.
D. Andulajević
Projekat „Sportom do zdravlja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac
