Aleksandar Đermanović, pijanista: Zlatna medalja u Njujorku i nastupi kao podsticaj

Zanimljivo je da je Aleksandar Đermanović na Nomusu svirao Betovenov peti koncert, pod nazivom “Carski”, ali u aranžmanu za klavir i gudački kvintet, a uskoro će ga sa “simfoničarima”, i dirigentom Aleksandrom Kojićem, ponovo izvesti u izvornom obliku, uz pratnju orkestra. 

 Možete li nešto više reći o Menhetn takmičenju, pošto široj publici nije dovoljno poznato? Pomalo je i iznenađujuće što je održano u ovakvim okolnostima, budući da su u Njujorku otkazani svi kulturni događaji. 

- Ovo je peto izdanje Menhetn takmičenja, smeštenog u jednom od najbitnijih centara klasične muzike - gradu Njujorku. Održano je u oktobru, ove, zaista nesigurne godine po pitanju koncerata klasične muzike, ali i bilo kog kulturnog događaja. Usled opšte epidemiološke situacije, organizatori su odlučili na kraju da je najbolje da se pređe na onlajn ediciju za ovu godinu. Ono što je mene privuklo ovom takmičenju, pored renomea, jeste i činjenica da sam imao slobodan program pa sam mogao da biram dela koja sam i izvodio u prethodnim mesecima - dela Betovena, Lista, Metnera i Rahmanjinova i Vajlda. Prva nagrada podrazumeva finansijsku podršku i mogućnost da se nastupi na koncertu pobednika u Karnegi holu. Ovaj koncert je nažalost pod velikim znakom pitanja. Organizacija takmičenja je prenela da je bilo jako puno prijava iz celog sveta i velika mi je čast da dobijem ovakvu nagradu.

 S obzirom da je zbog pandemije organizacija svega mnogo komplikovanija, kako se sve to odrazilo na samo takmičenje, i na vas?

- Kada sam se prijavio na takmičenje, nadao sam se da će se situacija primiriti, međutim, do toga nije došlo, što je prouzrokovalo brigu. Iskreno mi je laknulo kad su objavili da će biti preko interneta. Morali smo da pošaljemo celokupan program unapred preko snimaka.

 Pre samo desetak dana svirali ste na Nomusu, Betovenov klavirski koncert br.5, i verovatno u istom periodu razmišljali i o programu za ovo takmičenje?

- U prethodnom periodu sam zaista imao veliki angažman i svirao sa različitim sastavima - solo, sa violončelistkinjom Irenom Josifoskom, sa Radoslavom Vorgić Žuržovan (sopran) i Petrom Popovićem (flauta), sa Novosadskim duvačkim kvintetom u sastavu Ksenija Mijatović Korom (flauta), Veronika Antunović Marić (oboa), Kristijan Boroš (klarinet), Mirko Marić (horna) i Goran Marinković (fagot). Krajem oktobra sam nastupio na Nomusu sa TAJJ kvartetom i Ivicom Maruševićem (kontrabas) a, ukoliko situacija dozvoli, sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom krajem novembra bi u okviru sezone trebalo da izvedem Betovenov peti klavirski koncert u Es-duru, čuveni “Emperor”.

Nije bilo lako organizovati vreme za vežbanje u ovakvom rasporedu, međutim iskustvo me je naučilo da za bilo koji poduhvat moram da se spremam unapred da bi se sve sleglo na vreme. To mi je omogućilo da uspešno organizujem snimanje i pošaljem za takmičenje. Mnogo sam srećan što sam uspeo da postignem sve obaveze i da budem i nagrađen na kraju.

 Trenutno ste na doktorskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, uz to nastupate, osvajate nagrade... Kako će se sve to odraziti na vaše planove, da li ih to usmerava ka nekim novim izazovima?

- Trenutno sam na doktorskim studijama na našoj Akademiji umetnosti, na poslednjoj godini gde imam istraživački rad i koncert da prezentujem - nije ni malo lako fokusirati se i na pisani rad i na sve nastupe koje imam, ali je dobra stvar što mi raspored nije cele godine prepun. Čim imam priliku da malo usporim, to iskoristim da se posvetim radu. Do sada mi repertoar koji sam svirao nije uključivao dela koja sam odlučio da istražujem na doktorskim studijama ali ću ih uvrstiti u program od početka iduće kalendarske godine i verujem da će mi u tom momentu istraživanje mnogo pomoći u pripremi tih dela za koncerte brže, lakše i sa većim razumevanjem.

 Dobar deo uspeha u vašoj dosadašnjoj karijeri vezan je za Veliku Britaniju, od stipendija, do nagrada, nastupa i angažmana na tamošnjem koledžu. Da li je to slučajnost, ili je neki poseban splet okolnosti to proizveo?

Veliki uspeh u mojoj karijeri je vezan upravo za Veliku Britaniju, gde sam imao tu čast da nastupam u najbitnijim salama te zemlje. Među njima su Rojal Albert sala, Vigmor sala, Kadogan sala, Kraljica Elizabeta sala, Stenvej sala itd. Za to je zaslužna okolnost mog života i studiranja tamo pune četiri godine, gde sam završio master studije i veoma prestižne studije artist diplome. To je jedan period mog života koji me je najviše gurao napred i probudio moje apetite za još veće planove.   

 Hoće li komponovanje biti sada pomalo u drugom planu, ili je, naprotiv, pandemija donela višak vremena koji vam u tome može biti od velike koristi?

- Uz klavir, velika strast mi je i komponovanje. Nažalost, komponovanje je posao sa punim radnim vremenom i zahteva predanost kao i bilo koja druga profesija. Samim tim nisam uvek imao mogućnosti tome da se adekvatno posvetim, ali se nadam da će to da se promeni u budućnosti. Zato sam se odlučio da se prijavim i za takmičenje za kompoziciju u Nemačkoj kao dodatnu motivaciju. Odgovara mi što se u narednom periodu malo rasteretila moja solo karijera, pa mi je želja da u rad uvrstim i redovno komponovanje.

N. Pejčić