Kotrljanje ravnicom: Od matičnog jata do trpeze i perjanih jastuka

U salašarskom kraju Orompartu u ataru beli se jato od 4.000 gusaka, još toliko je kod kooperanata, tako da je ove sezone odnegovano 8.000 gusaka, što je zbog epidemije korone podbačaj, jer je Guljaš planirao jato od 10.000!

- Ova sezona je specifična i ne bi mogao da je hvalim, bez obzira što prinos perja ne može da zavisi od korone, ali itekako utiče na poslovne saradnike. Nažalost otkazano je 70 posto posla još u martu sa pojavom pandemije, a kada su obnovili poruybine hteli su perje po ceni nižoj skoro za trećinu. U takvim okolnostima nisam ni forsirao saradnju sa kupcima paperja iz inostranstva, nego smo počeli šivenje jorgana i jastuka, jer sam imao iskustvo iz nekadašnje očeve firme - kaže Guljaš.

Korona je poremetila ambiciozne planove vrednog guščara, koji zaokružuje proizvodni ciklus od matičnog jata, leženja guščića, njihovog uzgoja i čupanja perja, pa do prerade perja i šivenja jastuka i jorgana u sopstvenoj šivaonici. Podizanje specijalizovane mini klanice za guske i preradu guščijeg mesa planiranu za ovu godinu, Guljaš je odložio za narednu godinu ili dve, ali je odlučan u nameri da trud u celosti zaokruži finalnim proizvodima.

- Sve će zavisiti od toga u kom pravcu će ići korona i čitav svet, ali svoju i budućnost porodice vidim u guščartsvu - kaže Guljaš, koji se perjarstvu i guščartsvu vratio nastavljajući porodičnu tradiciju jer se firma njegovog pokojnog oca krajem prošlog veka u Senti bavila preradom perja, šila perjane jorgane i jakne čuvene robne marke “mont”…

Šivaonica jorgana i jastuka nije velika, ima dvoje zaposlenih i radi po poruybini preko interneta, a ni klanica za guske neće biti velikog kapaciteta, nego tek da podmiri potrebe sopstvene farme.

- Imamo ograničeno jato gusaka i količinu perja, pa je opredeljenje da finalni proizvodi budu najboljeg kvaliteta. U šivenju jajstuka i jorgana ne možemo i ne želim da se takmičimo sa ponudom jeftinih proizvoda na tržištu. Izrađujemo skoro luksuzne jorgane i jastuke koje punimo paperjem. U jastucima na zapadnom tržištu je krupnije perje i čisto prazano perje iz kojeg je izvađeno paperje. Naš jastuk, najlošiji u tom pogledu, ima minimum 50 posto paperja i sadrži još sitno perje, čime se dobija udobnost i izdržljivost, zahvaljujući tome što paperje ima svoj specifičan volumen, a  koristimo i jako dobar angin, pamučnu tkaninu koja se takođe važna u izradi jorgana i jastuka. Ni najbolji svetski proizvodi ove vrste nisu kvalitetniji od naših, samo su brendirani i skuplji - objašnjava Guljaš.      

U pogon za preradu perja firme “Eurodinamika” DOO, koji je sopstvenim snagama uradio Čaba Guljaš, radi se po svetskim standardima i poseduje dva sertifikata japanskih instituta, jer Guljaš paperje izvozi u daleki Japan i u još neke zemlje…

Sokaci i pašnjaci u Vojvodini nekada su se beleli od jata gusaka, ali su ona iščezla. Čaba Guljaš smatra da je važno jako matično jato, da se pazi da se izleženi guščići ne prehlade i da farma bude čista, da bi jato opstalo i razvijalo se. Guljaš za prostirku za guščiće koristi mlevene šapurike, što višestruko više upija vlagu od slame i smanjuje opasnost od infekcije. U guščarstvu prihod donosi perje i meso, ali iako mu se perjarstvo uvuklo ispod kože, Guljaš je u dilemi da li ubuduće da do perja dolazi čupanjem koje se obavlja tri-četiri puta u toku sezone, jer nema radne snage. Ako neko i hoće da čerupa perje izađe toliko skupo, da guščar i perjar iz Gornjeg Brega sagledava da li uopšte u tome ima računicu.

- U gazdinstvima koje kući drže 10, 20 do 50 gusaka i sami očupaju perje naravno da im se isplati, ali meni je na farmi kilogram perja izašao skoro 17 evra, što nije malo. Kada se ima još u vidu kaliranje i prašina, sa sopstvene farme proizvodna cena kilograma perja je oko 25 evra, pošto plaćam radnu snagu za hranjenje jata i čupanje perja. Iz domaćinstava koja drže manje gusaka perje i dalje otkupljujem po dobroj ceni 12 do 14 evra, već u zavisnosti od kvaliteta, a mogu po solidnoj ceni da prodaju i meso… Kupio sam mašinsku čupalicu za perje, tako da perje zaklane guske mogu obaviti mašinski, što puno puno znači. Kod nas do sada nije bilo mašine za čupanje perja zaklanih gusaka, kupio sam je nedavno u Mađarskoj, pa se nadam da ako ove godine nisam uspeo u idućoj godini da ću ući u izgradnju klanice za guske - saznajemo od Guljaša.        

Zainteresovanost za držanje gusaka je u porastu, pa Guljaš ima saradnike u ovom poslu i u mestima na udaljenosti 100 do 150 kilometara, ali je ove godine epidemija svuda ostavila trag.

Na domaćem tržištu po­tražnja za guščijim mesom je mala zbog toga što je i ponuda skromna, a prema rečima Čabe Guljaša u selima gde ima jata, guščije meso može da se proda. Međutim, u velikim gradovima u ponudi je uglavnom uvozna guščetina iz Mađarske, ali iz proizvodnje koja nije oslonjena na pašnjake.

- Više puta sam isporučivao guščije meso za Beograd i uverio se da je dosta ljudi tamo prvi put bilo u prilici da ga kupe, a stariji su od mene. Jednostavno guščijeg mesa nema u ponudi, a uveren sam da bi se kupovalo i bilo na trpezama. Ponuda kvalitetnog mesa mogla bi da se postigne držanjem gusaka na otvorenom, ali nažalost mnogi dobri pašnjaci u Banatu i Bačkoj nisu više dostupni jer su preorani, a loši pašnjaci ništa ne znače, osim da guske šetaju. Ja sam nadomak salaša napravio ispust za guske, ali moram da im doturam detelinu, seno i zrnastu hranu jer to nije pašnjak. - ističe Čaba Guljaš. 

Guljaš tvrdi da ako neko ima uslove da u domaćinstvu i na pašnjaku drži od 30 do 100 pa i više gusaka, onda je guščarstvo jako isplativo, pošto su smanjeni izdaci za ishranu.

- Za guščarstvo je potreban pašnjak, a bez pašnjaka samo preživljavanje. Prihod od gusaka puno zavisi od gazde. Guska daje do 800 grama perja, 300 do 400 grama masti, a mesa u proseku oko četiri kilograma. Kilogram guščijeg mesa prodaje se za 400 do 500 dinara, za mast se u zavisnosti od pakovanja može postići 1.500 do 2.000 dinara, a za perje u proseku se postiže 12 evra, tako da jedna guska može doneti 20 do 25 evra zarade, što je jako dobro, ali ako se hrane u zatvorenom prostoru onda se zarada istopi.

Milorad Mitrović