Fajzer: Od šećernog štapića do vakcine protiv kovid-19

Malo je poznato da je prvi proizvod kompanije bio šećerni štapić sa antiparazitikom, da se godišnje proda 40 tona Vijagre koju je Fajzer patentirao 1996. godine, kao i da je kompanija krajem 19. veka bila vodeći proizvođač limunske kiseline u SAD, u vreme rastuće popularnosti koka kole i pepsi kole, piše hrvatski T portal.

Najpoznatiji Fajzerov proizvod je Vijagra, lek za disfunkciju erekcije, koji je otkriven sasvim slučajno. Naime, hemičari u laboratorijama kompanije pokušali su da sintetišu lek za visoki krvni pritisak i anginu pektoris, ali su prva klinička ispitivanja pokazala da ima veoma mali uticaj na anginu, kao i da bi mogao da izazove erekciju. Tako je Fajzer odlučio da na tržište izbaci lek za erektilnu disfunkciju umesto za anginu pektoris, koji je patentiran 1996. godine, a odobren 1998.

Po izbacivanju na tržište Vijagra je imala najbrži početni rast prodaje nakon lansiranja bilo kojeg proizvoda na recept, a 2008. godine lek je dosegao prodaju od gotovo dve milijarde dolara. Vijagru je do danas koristilo 66 miliona muškaraca širom sveta, a godišnje se proda 40 tona ovog leka.

Fajzer je takođe otkrio i poznati antidepresiv Zoloft, čija je prodaja podstakla rast kompanije u poslednjim decenijama 20. veka. Tada je kompanija prvi put zabeležila prodaju od milijardu dolara godišnje, nakon što je 1980. godine na tržište lansiran protivupalni lek na recept Felden.

Prošle godine Fajzer je imao gotovo 52 milijarde dolara prihoda i 16,3 milijarde dolara zarade. Najprodavaniji proizvod mu je lek protiv bolova Lirika, čija prodaja čini gotovo 10 odsto godišnjeg prihoda.

U upravljačkim strukturama Fajzera već 80 godina nema nikoga iz porodice po kojoj je kompanije dobila ime. Poslednji je bio Emil Fajzer, koji je kompaniju vodio od 1906. do 1941. godine, a čiji je otac Čarls (pravo ime Karl) 1849. krenuo u biznis sa lekovima zajedno sa rođakom Čarlsom F. Erhartom. Fajzer je bio hemičar, a Erhart poslastičar, obojica poreklom iz nemačkog grada Ludvigsburga.

Njih dvojica su u Njujorku osnovali firmu "Čarls Fajzer end kompani", a prvo što su proizveli bio je jestivi oblik antiparazirika santonina. Lek je napravljen u obliku šećernog štapića, gde je santonim pomešan sa masom ukusa karamele od badema. Proizvod je postao hit i kompanija je odmah počela uspešno da posluje.

Malo je poznato i da je krajem 19. veka Fajzer postao vodeći proizvođač limunske kiseline u SAD, kada se povećala potražnja za ovom supstancom zbog popularnosti koka kole i pepsi kole. Limunska kiselina je u tom periodu postala glavni izvor prihoda kompanije tokom nekoliko narednih decenija.

Za vreme Drugog svetskog rata kompanija je postala vodeći svetski proizvođač penicilina, nakon čega je krenula u ekspanziju širom sveta.

Od početka novog milenijuma Fajzer svoj rast uglavnom temelji na akvizicijama, što ga je učinilo jednom od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu. Međutim, ubrzani rast kompanije bio je praćen brojnim kontroverzama.

Fajzer je u više navrata bio kažnjen zbog ozbiljnih propusta u radu, od kojih mnogi uključuju veliki broj smrtnih slučajeva, kao i zbog prikrivanja nuspojava lekova, njihovog pogrešnog reklamiranja i podmićivanja lekara.

Osim toga, kompanija je u SAD poznata kao jedan od najvećih lobista na političkoj sceni, a potvrđene su i bliske veze Fajzera sa vlašću u ovoj zemlji.

Donald Tramp je kompaniju optužio da je namerno odugovlačila sa objavom u skorom izlasku vakcine na tržište kako bi on izgubio na izborima, a što se i dogodilo samo nekoliko sati nakon što je Fajzer izdao saopštenje o tome.

Vakcinu protiv korona virusa pod radnim nazivom BNT162 prvo je razvila nemačka kompanija Bajontek još sredinom januara. Bajontek je u partnerstvo sa Fajzerom ušao u proleće, a američka kompanija se obavezala da će podmiriti sve troškove daljeg razvoja vakcine.

Ukoliko sve bude išlo po planu, Fajzer i Bajontek ući će u istoriju kao prvi proizvođači vakcine protiv virusa koji je doveo do najgore pandemije u proteklih sto godina.