Kotrljanje ravnicom: Naše šarane ozbiljno guši korona

On je dodao da zbog toga što država ne pomaže na adekvatan način, ribarstvo gubi korak jer se smanjuju površine i ukupna proizvodnja ribe.

- Svetski trendovi su da se riba iz akvakulture sve više konzumira i subvencioniše proizvodnja, da bi se podmladio riblji fond u velikim svetskim vodama. Imamo veliki potencijal za razvoj ribarstva, ali moramo učiniti sve da bar postojeće sačuvamo i bude u funkciji. U podsticaju ribarstvu naša država treba samo da prati zemlje u okruženju, gde je naša konkurencija. Uglavnom svi su oslobođeni vodoprivrednih obaveza, postoje njihovi nacionalni fondovi koji su pomešani interesi poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i subvencije za izvoz ribe, što nama stvara ogromne poteškoće - izjavio je Anastasov.    

U toku je izlov na Ribnjaku “Kapetanski rit” koji se kod Kanjiže prostire na površini od 685 hektara, od čega je 580 hektara pod vodom u funkciji proizvodnje, a prošle godine je ovo preduzeće kupilo ribnjak u Srpskom Miletiću tako da sada ukupno ima oko 1.150 hektara. Prošle godine proizvodnja je samo na ribnjaku kod Kanjiže iznosila 1.150 tona, a ove godine se očekuje izlov za oko 600 tona više.

- Mislim da cela ova priča vezana za pandemiju mora nekako da se razreši za ribarstvo, jer zaista ako se pogledaju svi parametri, na godišnjem nivou u Srbiju se uvozi oko 80 posto ribe, pa ono što proizvedemo, ako ne možemo da plasiramo i ako to ugasimo, zaista, pored svih potencijala koje imamo izuzetno će biti velika šteta - ukazuje Krum Anastasov.

On kaže da u Srbiji već godinama proizvodnja ribe opada. Uzrok su pre svega virusi koji se pojavljuju u ribarstvu i mogu da destkuju proizvodnju.

-Ove godine imamo pristojnu proizvodnju, koja nije enormna, ali zadovolja tehnološki proces i kada se sumiraju svi parametri biće zadovoljavajući. Potencijal našeg ribnjaka je ispunjen, radimo proizvodnju koja je poluintenzivnog tipa i u nekim momentima intenzivna, tako da postižemo prinos od dve tone po hektaru – objašnjava Anastasov.

Srbija ima mogućnost da ribarstvo razvija na preko 150.000 hektara, ali postojeći ribnjaci su polako počeli da se gase. Prošle godine iz proizvodnje je izašao ribnjak Svilojevo, pre toga u Novom Kneževcu, ne radi se ni u Barandi. Iz godine u godinu ribnjaci koji se ozbiljnije bave, povećavaju proizvodnju a na većini površina gde je proizvodnja bila slaba, odustaje se jer ljudi ne vide računicu. U Srbiji je trenutno pod ribnjacima manje od 7.000 hektara, što je lane dalo produkciju do 6.000 tona konzumne ribe, a do pre šest godina se proizvodilo i do 12.000 rona.    

Glavni tehnolog u “Kapetanskom ritu” Željko Đanić predočava da je ova sezona jedna od težih godina koje prate ribarstvo jer bilo je hladno proleće, što je rezultiralo bolestima ribe početkom leta. Zakačio ju je jedan od tri virusa, koji se javljaju zadnjih godina i napravio znatne gubitke, ne samo u “Kapetanskom ritu” nego i drugim ribnjacima.

Nema preciznih podataka o tome koliki je višak ribe u ribnjacima, ali Anastasov nepominje, da ako se smanji prodaja u novembru i decembru, kada je najviše porodičnih slava, prodaja bi mogla biti manja i 50 posto. To prema procenama Anastasova znači, da će ribnjake pritiskati višak od 2.500 do 3.000 tona ribe.

Kilogram šarana u maloprodaji se vrti oko 400 dinara, dok iz “Kapetanskog rita” kilogram šarana na veliko trenutno isporučuju za 300 dinara.

- Cena od 300 dinara za kilogram može da obezbedi neku rentabilnost, ali mislim da će cena ići dosta naniže. Mi imamo probleme koje moramo rešavati vrlo brzo, jer ovo je vid proizvodnje koji ne može da trpi neke pripreme i duge rokove za sve to. Ministarstvo poljoprivrede i resorni Pokrajinski sekretarijat morali bi da reaguju vrlo brzo… Ima mnogo predloga, čekali smo formiranje nove Vlade, preko Privredne komore smo u stalnom kontaktu da dođemo do ministarstava i uđemo u rešavanje problema - predočava Krum Anastasov.

- Nameću se novi problemi zbog toga što je epidemija korone zaustavila prodaju, jer nema slava, svadbi i drugih skupova na kojima se konzumira riba, tako da je prodaja smanjena, ljudi su uplašeni, zatvoreni u porodični krug i potrošnja ribe je veoma mala. Mi smo već sada počeli da vraćamo ribu nazad u jezera. Riba koja je dvogodišnja, bolje preživljava i trpi tu manimuplaciju nju vraćamo nazad, tako da oko 40 odsto ribe pri izlovu stavljamo u zimovnike, a 60 odsto vraćamo u vodu - kaže Đanić.

Đanić predočava da to može izazvati katastrofalne posledice po kompletno ribarstvo, da ribarstvo potpuno prestane sa radom u nekim narednim godinama. Jer, riba koja je nasađena zauzela je prostor za jednogodišnju mlađ i pošto je ribarstvo dvogodišnji i trogodišnji ciklus, naredne godine može se ostati bez nasadnog materijala.

- Jednostavno neće biti prostora za novi proizvodni ciklus, jer ga je zauzela riba koju smo već proizveli, a nismo prodali. Znači, mi idemo u jedan negativan ciklus, tako da gledajući kompletnu proizvodnju u Srbiji, rapidno će padati svake godine, ako ne nađemo neki izlaz da ribu plasiramo. U Mađarskoj su, recimo, uradili dobar potez pošto su otkupili nekih 200 tona ribe od ribnjaka i tu ribu su jednostavno pustili u Dunav kojem je preko potrebno obnavljanje ribljeg fonda - objašnjava Đanić. 

Smanjena potražnja i prodaja utiču i ekonomski na položaj preduzeća. Pitanje je kako će se platiti hrana za ribu, jer se ona od proizvođača uglavnom kupuje na kredit, pa ukoliko nema prodaje, ribnjak će praktično biti zarobljen i prema rečima Đanića, za sada se ne vidi izlaz iz ove situacije.        

Da je tržište Srbije dosta oskudno u pogledu potražnje ukazuje i direktor “Kapetanskog rita” Krum Anastasov, zato što je riba jako malo zastupljena na trpezi. Na dnu smo lestvice u konzumiranju ribe, sa manje od šest kilograma po stanovniku godišnje, tako da je prema proceni Kruma, situacija sa pandemijom potrošnju gotovo prepolovila.

Anastasov konstatuje da smo u okruženju proizvođača šarana, pre svega komšija iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Rumunije, koji svi imaju i do sada su dobili određeni vid pomoći, kroz evropske i nacionalne fondove, tako da srpskim ribnjacima mogu da budu konkurencija, pa je riba koja dolazi iz uvoza jeftinija.

Tekst i foto: Milorad Mitrović