Luka Janičić, IT inženjer: FTN sjajna podloga, a poslovi najbolja lekcija

On je rođen u Rumi, dok je u Novom Sadu živeo tokom osnovnih i master studija na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) Univerziteta u Novom Sadu. Pohađao je Smer energetska elektronika električne mašine, poznatiji kao E-1, a sada planira da pored posla upiše i doktorske studije. Odluka o upisu na fakultet za njega nije bila laka, ali bitno je, kako kaže, da nije pogrešio.

– U gimnaziji sam imao sklonost ka prirodnim naukama, ali teško je posle nje odabrati čime želiš da se baviš u životu zato što je dosta opšta i ne usmerava dovoljno, ali odlučio sam za elektrotehniku – opisuje Janičić. – U početku mi je bilo teško, kao što je svaki početak težak, pogotovo kad promeniš sredinu, počneš da živiš sam, ali tako je bilo samo dok se nisam navikao. Predmeti na prvoj godini su dosta opšti, međutim, kasnije, na drugoj godini, postaju stručniji i tad mi se, u stvari, i najviše svidela elektrotehnika i tada sam znao da je to to.

Praksa tokom studija svakako da je imala uticaj na Lukino usavršavanje, ali priznaje da je najviše naučio u radnim odnosima. Prvi posao, tokom kojeg je imao priliku da putuje po Makedoniji, Rumuniji i Rusiji radi određenih projekata, započinje u Zrenjaninu, a nakon toga se, spletom privatnih okolnosti, zapošljava u Beogradu. U toj firmi se godinu bavio projektovanjem i automatizacijom kompresora velike snage za petrohemijsku industriju, čime je bio zadovoljan, ali njegov cilj je ipak išao u drugom smeru – da radi u razvojnom centru. Takva prilika mu se i pojavljuje te počinje da radi u firmi „Brose” pre šest meseci.

– Tu sam prezadovoljan jer se moja firma bavi onime čime sam oduvek hteo da se bavim: kontrolom elektičnih motora, ali na nivou elektronike – objašnjava Janičić. – Pozicija mi je sistem-inženjer za elektroniku, bavim se raznoraznim zahtevima klijenata vezanim za razvoj naših proizvoda. Trenutno radimo na razvoju ventilatora za hladnjak, a uskoro bi trebalo da idem na dvomesečnu obuku u Nemačku. Mnogo znanja steknemo na fakultetu koja su relevantna baš za tu oblast. Fakultet me je dobro pripremio za sve što mi je kasnije bilo potrebno. Na fakultetu postoji i mogućnost rada na projektima, a vidim da se takvi profili, ne samo u Srbiji nego i u inostranstvu, mnogo cene zato što imaju specifično inženjersko znanje, za koje baš i nije toliko zainteresovano mnogo ljudi.

Razlika između završenog fakulteta i određenog kursa je, kako Luka Janičić navodi, velika, dok kao pozitivne strane fakulteta navodi stečen način za razmišljanje, za rešavanje problema, kao i radne navike.

– Kadrovi se mogu „proizvesti” na nekom nivou nižem od fakulteta, poput kurseva, ali oni nikada ne mogu da rade isti posao kao ja – napominje naš sagovornik. – Kurs za programiranje bi bio dovoljan ako neko želi da se bavi veb-programiranjem, a za firme kao što su „Brose”, „Kontinental”, RTRK – kursevi nisu dovoljni. Njihovi projekti su uglavnom vezani za automobilsku industriju, zbog čega je potrebno određeno inženjersko znanje jer osoba mora da poznaje elektroniku ili elektrotehniku ili telekomunikacione sisteme. To se može steći samo na fakultetu. Za proces selekcije, barem za moju firmu, vidim da je bitno da osoba ima fakultetsko obrazovanje.

Luki pričinjava zadovoljstvo konstantno usavršavanje i učenje, koje je, kako kaže, neophodno u njegovoj struci. Tokom putanje od obrazovanja do zaposlenja najteže mu je bilo da odluči da li želi da ostane u Srbiji ili da ide u inostranstvo, s obzirom na to da govori engleski i nemački. Ipak, odlučio je da ostane, a vremenom se pojavila i firma u kojoj može da radi baš ono što je oduvek želeo, dok je platom i više nego zadovoljan. No, smeta mu prikaz IT industrije u medijima.

– Medijski se plasira da svi ljudi treba da se profilišu u smeru programera. Slažem se za onoga koga to interesuje, ali ne po cenu svega jer nije sve u finansijama – naglašava Janičić. – Forsira se i priča o IT industriji kao veoma širokom pojmu, što ona nije, nego se više odnosi na softverske inžinjere i na programiranje.

Po rečima Luke Janičića, Novi Sad nije IT centar jer ne prednjači u odnosu na Beograd, koji, kako kaže, ima mnogo više stanovnika, pa samim tim i firmi zbog dobre geografske pozicije i ljudi. Ipak, naglašava da je situacija u Novom Sadu sjajna te da je, kada je završio studije, u Novom Sadu bilo mnogo prilika za zaposlenje. On sadašnjim studentima daje savete, naglašavajući da je FTN odličan izbor jer pruža širinu, dobro predznanje i sjajne mogućnosti za budućnost.

– Savetujem studentima da izaberu dobrog mentora, da urade lep diplomski rad, i lep master rad da bi produbili svoje znanje, što će im kasnije zasigurno pomoći – ističe Janičić, i dodaje da treba da idu i na prakse. – Ne bih im savetovao da dugo studiraju nego da što pre da počnu da rade i da se što pre posvete svojoj karijeri da bi se kasnije mogli posvetiti porodici. Ne bih im savetovao da zapostave fakultet zbog posla jer je bitno završiti bar osnovne studije.

K. Ivković Ivandekić

Projekat „Novi Sad – IT centar, od obrazovanja do zaposlenja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.