Živinari traže odlaganje primene Pravilnika o uslovima i prostoru za držanje koka nosilja

Naime, živinari za to imaju rok do 1. januara 2021. godine, a kako kaže predsednik Zajednice živinara Srbije Rade Škorić, pandemija kovida-19 i nedostatak novca omeli su živinare da kokama nosiljama obezbede uslove po Pravilniku. Inače, reč je o dokumentu koji je kopija Pravilnika EU, donetog još 1999. godine, a koji se u Evropskoj uniji primenjuje od 2012.

Naša zemlja Pravilnik je donela 2010. godine i farmerima prvobitno dala rok do 2012. godine da koke nosilje iz standardnih kaveza premeste u one nalik na prirodno okruženje. Međutim, na zahtev živinara, a zbog kratkog roka i velikih troškova, primena je odložena do 31. decembra 2020. godine. Sada farmeri okupljeni u Zajednici živinara Srbije ponovo traže odlaganje, a razlozi su besparica i jeftina jaja.

– Od Ministarstva poljoprivrede tražićemo odlaganje primene Pravilnika na određeno vreme – kazao je Škorić za „Dnevnik”, navodeći da farmerima u Srbiji treba 50 miliona evra da bi živini obezbedili novo mesto za boravak, a to podrazumeva ne samo nove kaveze već i izgradnju novih objekata.

Nijedan farmer u živinarstvu, ističe Škorić, nije još dobio novac iz IPARD fonda, premda je među njima bilo onih koji su konkurisali za podsticaje upravo da bi nosiljama stvorili mesto po navedenom pravilniku.

Uzgajivačima koka nosilja sada ne godi ni cena žitarica, koja je trećinu viša u odnosu na raniji period.

– Proizvođači stočne hrane formiraju cene hrane za živinu spram cena osnovnih ratarskih kultura pa je farmerima, gledajući koliko košta jaje, proizvodnja nerentabilna – naglasava Škorić. – Sada jaje s farme košta pet i šest dinara, a trebalo bi da bude bar osam. Na pijacama i u prodavnicama jaja koštaju od deset dinara pa naviše, u zavisnosti od veličine.

– U Srbiji ima između 850 i 900 farmi koka nosilja, u kojima se hrani 4,1 miliona nosilja, ali svega je četvrtina vlasnika u mogućnosti da izgradi objekte i kupi kaveze u kratkom roku. Veliki farmeri, koji drže više stotina hiljada komada nosilja i jedan koji hrani milion nosilja, mogu odmah da investiraju, a ostali koji gaje od 350 nosilja pa naviše, nemaju  finansijskih mogućnosti i potrebni su im i vreme i podsticaji – kaže Škorić.

Pravilnik o uslovima i prostoru za držanje koka nosilja, podseća Škorić, predviđa da kavezi budu znatno veći, da jedna koka ima 750 kvadratnih centimetara prostora, a ne, kao što je sada, 550 kvadratnih centimetara, da visina kaveza iznad koka bude bar 20 centimetara da bi mogle da šire krila i više se kreću, pa farmerima po jednoj nosilji treba deset do 14 evra ulaganja.

– U Pravilniku se još predviđa da se u kavezu obezbedi posebno mesto za gnezdo, ne na vidnom mestu kao do sada, već da bude skriveno da se nosilje osame da bi imala sve elemente iz života u prirodi. U kavezu će morati da budu drvene gredice, na kojima će koke biti da ne bi stajale na goloj žici. Moraće da postoji „čeprkalište”, gde će koke moći da kljucaju, deo gde da oštre kljun, ali i veći prostor za hranu i pijenje vode. Kada se sve to sabere, farmerima treba 35 odsto novog prostora da bi zadržali sadašnji broj nosilja – objašnjava Škorić,

On ukazuje na to da naša zemlja godišnje s farmi dobije milijardu i po jaja i da se 40 do 50 miliona jaja izveze, ali samo u zemlje u okruženju – Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.

– Za izvoz jaja u EU nisu potrebni samo uslovi boravka nosilja po Pravilniku već je potrebno i da država uradi monitoring na salmonelu da bi domaća jaja mogla da se prodaju u zemljama EU – naglašava Škorić.       

Z. Delić