Tvoja reč, Srđan Karanović: Med je lekovit, ali nema čudnovata svojstva

Iako mu je trenutno to glavna preokupacija, plan mu je da dovoljno zaradi, vrati se u Novi Sad u kom je studirao i diplomirao istoriju, a da pčele obilazi dva-tri puta mesečno, koliko je i dovoljno kako posao ne bi propao. Svestan činjenice da je reč o skupom hobiju, sve one koji žele da zagaze u svet pčelarstva, savetuje da dobro razmisle o tom koraku, za razliku od njega koji nije imao tu priliku. Kako kaže, treba da se pripremi velika svota novca, a da se spremi i za razočarenje jer svašta može da krene po zlu.

- Izazov je ogroman, jer koliko god da se trudiš da sa svoje strane daš maksimum, opet ne možeš da računaš kako će zaista sve biti - kaže Srđan. - Već tri godine zaredom kad me za pčelarstvo pitaju kakva je godina, ja kažem da je najgora do sada. Više neću to da govorim, jer će sledeća biti još gora. Dolazi takvo vreme...

Šta sve utiče na to kakva će biti godina po pitanju pčelarstva?

- Klima i klimatske promene najviše utiču. Zapravo, utiče najviše ono na šta ti ne možeš da utičeš! Do tebe je da odradiš sve kako treba, mada nije ni za svakoga jedna godina ista. Za mene, recimo, može da bude loša, a za nekoga ko prodaje rojeve i matice, njemu može da bude dobra.

Čime se ti, zapravo, baviš u pčelarstvu?

- Najviše prodajem med, dok sam jedno vreme prodavao i društva. Tata ide na pijace i tako prodajemo med na teglu, a ostalo plasiramo na veliko. S prodavanjem društva smo malo stali, jer je pčelarstvo jedno vreme bilo dosta u ekspanziji, ljudi su dosta kupovali pčele i moglo je lako da se proda, ali sada je teže jer dosta ljudi shvata da su prebrzo ušli u sve to. Nije ovo baš lak posao.

Koji med ti najviše traže?

- Najviše traže suncokret, on im se najviše sviđa. Međutim, iz nekog razloga je na dosta lošem glasu, možda jer se relativno brzo kristališe, a ne znam zašto ljudima to predstavlja problem, pa radije kupe suncokretov med ako im se kaže da je to livada, ali livade više ne mede čak ni na mestima gde one postoje, jer nema stoke, nema medonosnog bilja i klima je drugačija. Tako da, suncokret ide najbolje, ali ga mnogi zovu livada.

Koji je najzdraviji od svih koje praviš?

- Što se tiče bagremovog meda, on ima najbolju cenu, ali po sadržaju polenovih zranaca i po nekom mineralnom bogatstvu je najslabiji, ali se manje kristališe i ima blag ukus. On je najskuplji i najnekvalitetniji. Sve zavisi od ukusa... Repica i suncokret su u istom rangu, ali bih rekao da je suncokret možda bolji. Repica ima specifičan ukus, malo ume da kisi, pa ljudi misle da nešto nije u redu...

Za šta je zdrav suncokretov med?

- Kao i svaki med, uzima se prvenstveno radi održavanja imuniteta. Kad god odeš na internet i ukucaš medove, izbaciće ti svojstva, pa će biti da leči ovo i ono. Ja nešto nisam pristalica da se med toliko diže u nebesa i da mu se pripisuju ta neka lekovita svojstva. Ipak, dobar je za regulaciju krvnog pritiska, aritmije, loš san ili umor. Kod tako nekih stvari može da pomogne, ali da je veliki lek, nije!

Otkud onda ta „zabluda“ da je med toliko lekovit?

- Pa, Lea, i ti da prodaješ med, govorila bi da je jako lakovit...

Znači, misliš da je dosta do marketinga?

- Dosta je do marketinga. Ne kažem da nije lekovit, ali nema čudnovata svojstva i svakako da je bolje koristiti ga kao zaslađivač nego neke druge proizvode.

Koliko meda dobiješ iz tih 200 košnica?

- Ovu godinu sam počeo sa 150 košnica, ali to ne znači da će sve učestvovati u skupljanju meda. U suncokretu je učestvovalo nekih 120-130 u medobranju. Godišnji prosek je oko 15-20 kilograma po košnici. Ja ću ove godine da izvrcam neke dve i po tone meda. To je tebi možda mnogo, ali meni je malo, jer znam kako sam spremio pčele, kakve sam matice spremio, kao i da je bila išta bolja godina, skoro bih imao duplo veći prinos. Te dve i po tone meda ću prodati na teglu, ali treba ti vremena da sve to prodaš, pa te pare skoro i ne vidiš.

Je l’ uticala na tebe cela situacija sa koronom?

- Kako je počela korona, više nego duplo je počeo da se prodaje med.

L. Radlovački