Odbrojavanje do predsedničkih izbora u SAD

Iako ankete pokazuju da Bajden je u prednosti od desetak procenata, nije preporučljivo u ovom trenutku staviti ruku u vatru da je cela priča završena. Posle trodnevnog lečenja prošlog vikenda, Tramp se početkom nedelje vratio u trku uveliko spreman za tuču do poslednjeg daha. Udario je po protivniku - Bajden je po njemu „senilan”, hvališući se da je postao imun na koronavirus (na Tviteru gde ima 86 miliona pratilaca naspram Bajdenovih 9), i da ne može više da se zarazi ili da nekom drugom prenese bolest.

Stvarnost ga demantuje u istom dahu - reinfekcija je i te kako moguća: takvih je slučajeva već bilo širom sveta pa i u SAD (25-godišnji Amerikanac je u dva meseca tokom ovog proleća dva puta bio pozitivan pisao je Glas Amerike), da bi jedna starija pacijentkinja u Holandiji posle drugog zaražavanja i preminula, javile su ovih dana agencije. Demantovao ga je povodom jedne druge teme i glavni američki epidemiolog Entoni Fauči, požalivši se Si-En-Enu da se njegova izjava kako „ne može da zamisli da bi bilo ko drugi uradio više” nije odnosila na Trampov tim u jeku pandemije, nego na medicinare koji se bave javnim zdravljem. Trampov izborni štab je, međutim, tu Faučijevu izjavu ubacio u reklamu za - Trampov reizbor.

Stratezi Trampove kampanje su i te kako svesni da većina Amerikanaca više veruje Faučiju u pogledu sprečavanja širenja kovida 19, pa su se odlučili za politički marketing koji falsifikuje Faučijev iskaz, budući da upadljiva manjina, čak i među republikancima, podržava Trampovo delovanje po tom pitanju. Uostalom, opštepoznato je da su Tramp i Fauči otvoreno protivurečili jedan drugome pred TV kamerama. Ako je to već tako, ako se činjenice u Trampovom slučaju tako lako izvrću i pripisuje im se sasvim drugačiji smisao od onog izvornog, pitanje je kako se uopšte suočiti s tom mašinerijom za proizvodnju neistinitih značenja.

Nema sumnje, Donald Tramp je moćan, najmoćnija persona na svetu. I, nema sumnje, do toga je došao zahvaljujući svojoj veštini da stvori brend od sebe, tj. zvučno ime, koje je ume da proda drugima. Zvezda vlastitog rijaliti programa na televiziji, po nedavno prikazanom TV dokumentarcu, skočio je pravo iz industrije zabave u ozbiljne vode krupnog kapitala i politike zahvaljujući svom „modelu biznisa” koji se i sastoji od (TV) emitovanja „veličine Tramp”. Dokumentarac opisuje jedan građevinski poduhvat u tzv. Donjoj Kaliforniji (zapravo meksičkoj obali). Izvesni preduzimač je uzeo novac za predgradnju kuća za odmor od budućih vlasnika koji su poverovali da im zvučno ime „Tramp rizort” jemči dobru kupovinu. Ali Trampova firma nije ništa gradila, nego neko sasvim drugi - preduzimač koji se ubrzo našao u finansijskim problemima i bankrotirao.

Na sudu su Trampovi advokati tvrdili da „Tramp građevine” nemaju ništa s izgradnjom apartmana, niti bilo kakvom gradnjom, nego da su samo ime koje garantuje kvalitet biznisa. Preduzimač je to ime platio milionima dolara, a potom nije mogao da ispuni obećanje kupcima. Jedna uplakana žena je TV kamerama pokazala ugovor po kome je iskeširala 125.000 dolara i ostala bez svoje imovine jer nije dobro pročitala ta famozna sitna slova.

Trampovo je ime na zgradi, ali je on ne poseduje, recimo ni na hotelu niti na kuli u Panama sitiju, na „pjeni od mora”. Njen pravi vlasnik je Royer Kafif, pisao je Stiv Olenski na CMO mreži. Kafif je licencirao Trampovo ime za projekat iz 2011. godine, ali je na kraju ostao kratkih rukava. Vlasnici stanova u zgradi nisu hteli Trampovo ime na zgradi, ali nisu mogli da ga uklone jer bi ih to astronomski koštalo. Jednom rečju, Tramp je pozicionirao sebe kao zvečeću robnu marku, iako uopšte nije vlasnik velikog broja zgrada - od 17 njih koje nose njegovo ime na Menhetnu (srcu Njujorka), samo pet njih mu stvarno pripada.

Predsednik SAD pravi novac od poslova prodajom imena i imiya, ali bez ikakvog rizika za svoj kapital i imovinu. I to se događa širom sveta: u Meksiku, Kanadi, Filipinima, Indoneziji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Azerbejyanu, Urugvaju... niču zgrade, hoteli i golf tereni, s tim da lokalni saugovarači često ne razmišljaju puno o finansijskoj, pravnoj i etičkoj strani posla u kome mogu da izgube vreme, novac, trud i imovinu, a druga strana u tom odnosu može samo da zaradi.

Više od 200 robnih marki se diči tim imenom - postoji votka koja se naziva po Trampu, kafa „Trampova selekcija”, muška odeća, lampe pa čak i svinjski kotleti. To rade i druge medijski poznate ličnosti - Šer kumuje kozmetici, Yej-Lo garderobi, Banderas muškim mirisima, Yastin Biber peškirima itd - ali uglavnom nemaju vlasništvo niti kontrolu nad razvojem dotičnog proizvoda. Ali može li ime da se zakači i na krov Bele kuće poput reklame na „Trampovoj kuli” na Menhetnu? U svom prvom mandatu je Trampu tako nešto pošlo za rukom, veliko je pitanje može li da stigne i do drugog.

Sve više je znakova upozorenja koje analitičari upoznati s izbornim zakonima SAD čitaju kao mogućnost postizborne ustavne krize. Jedan verovatnih ishoda izbora bila bi dugotrajna borba za priznavanje rezultata u slučaju Trampovog poraza, kako u sudovima tako i na ulicama. Tramp bi mogao da odbije da napusti Belu kuću u slučaju tesnog rezultata, budući da je već osporio važenje glasova koji će stizati poštom. Situacija ne terenu mu ne ide na ruku: već je glasalo gotovo 11 miliona birača na ranim izborima, za razliku od 2016. kada je ta brojka bila 1,4 miliona, i to u oblastima koja su uporišta demokrata. Prema izveštajima američkih medija, Trampovi pravni timovi već planiraju kako da ospore Bajdenovu pobedu i kako da podriju prebrojavanje listića u najvažnijim državama.

Zbog toga mnogi veruju da je veliki sudar dve Amerike, konzervativne i liberalne, gotovo neminovan. Ubeđeni su da se jedan od razloga što je Trampova administracija pokrenula proces izbora Ejmi Koni Beret za novu sudiju Vrhovnog suda nameštanje scene za pravni rasplet političkog zamešateljstva u izvedbi aktuelnog šefa države. I dok teče postupak za izbor sudije u Kongresu, Tramp se već obezbedio - konzervativne sudije su u prednosti i sa Beretovom razlika u njegovu korist biće šest prema tri.

Tramp je to uradio uprkos tome što su demokrate  2016. godine odustale od izbora novog sudije jer s to ne radi u izbornoj godini - nije fer. Ali ta reč se odbija od Trampovog političkog profila: ceo život i ceo mandat kladio se na svoje ime, smatrajući ga većom vrednošću od fer pleja i tričavih činjenica - pa što to ne bi radio i sada? Pod geslom „sa štitom ili na njemu” biće to vruć kraj užarene godine u SAD i početak vrele 2021.       n Relja Knežević

Tramp je pozicionirao sebe kao zvečeću robnu marku, iako uopšte nije vlasnik velikog broja zgrada - od 17 njih koje nose njegovo ime na Menhetnu (srcu Njujorka), samo pet njih mu stvarno pripada