U Čurugu se živelo i pre 5.000 godina

Reč je o jedinstvenom lokalitetu, dužine 12 kilometera, koji se neprekidno iskopava skoro četvrt veka, a stručnjaci uvek dolaze do novih saznanja i interesantnih pronalazaka. Ne računajući Kelte, narodi poput Sarmata, Huna, Slovena, Avara, Mongola, Mađara i Bugara doselili su se iz Istočne Evrope ostavivši za sobom tragove koji naše područje čine posebno značajnim.

Ekipa „Dnevnika“ provela je dan s arheolozima čuruške ekspedicije, obišla tri mesta na koji­ma rade, a ujedno smo iskori­stili priliku da pričamo i s dva ruska arheologa Muzeja „Državni Ermitaž“ iz Sankt Peterburgakoji na nalazištu rade zajedno sa

studentkinjama arheologije s beograd­skog Univerziteta. Dugo­godišnji rukovodilac iskopavanja, savetnik u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu i naš domaćin Stanko Trifunović karijeru je posvetio istraživanju lokaliteta u Čurugu, a nas je prvo odveo na nalazište „Stari vinogradi“. Prvi nalazi s tog mesta potiču iz pedesetih godina prošlog veka ali je radom obližnje ciglane uništen njen periferni deo. Reč je o višeslojnom nalazištu gde su pronađeni ostaci kultura od kamenog doba do kraja 17. i početka 18. veka, kao i delovi keramike, staklene perle, oružje ratnika, fibule, te zemunice s pećima i stubovima koji su nosili krov.

- Da kiša ne lije kao iz kabla sada biste videli mlade arheologe kako rade – objašnjavao je Trifunović ne obazirući se na blato do kolena, hladan vetar koji brije i kišu pokazavši na ostatke kuće. – Neke su bile gotovo nadzemne, u jednom kraju je bila smeštena peć od koje su ostale mrlje crvenkaste boje, dok je tlo bilo zemljano i ugaženo. S obzirom na to da je u blizini Tisa koja se nekada izlivala, močvarnog rastinja je bilo na pretek, pa se krov izrađivao od trske. Odmah pored pronašli smo kuću s kraja 12. ili prvih decenija 13. veka, a do nje se vidi ukop, koji je ustvari ivica druge kuće širine šest, a dužine 12 metara s kraja 17. početka 18. veka.

Pronađen je i objekat iz bakarnog doba (3.000 godina pre nove ere) koji je interesantan jer se ispod njega nalazi mali podrum za skladištenje namirnica.

- Odmah do podruma našli smo zemunicu s jamom, iz prvog veka, odnosno vremena Panonaca, a koje su najčešće služile kao silosi za čuvanje žita i druge hrane – kazao je Trifunović. - Kad glodari i druge štetočine napadnu namirnice, ljudi su pravili novu jamu, a u staru su bacali đubre poput keramike, kostiju, ali i slomljene predmete za izlivanje bronze, kao u ovom slučaju. Zahvaljujući tom pronalasku pretpostavljamo da je negde u blizini bila smeštena i radionica za izlivanje bronze. Ipak za sad smo iskopali četiri grnčarske radionice s devet peći iz vremena Panonaca.

Nedaleko odatle, sa suprotne strane puta je neobično nalazište „Detelinara 1“. Pronađeni grobovi imaju spaljene ostatke skeleta što je prva nekropola takve vrste kod nas. Jedina koja bi mogla biti dovedena u vezu s njom otkrivena je oko Krakova u Poljskoj. U grobovima iz 2. veka sahranjeni su potomci Saramata koji su učestvovali u Trajanovim ratovima protiv Dakije koji su se završili 107. godine kada je na prostoru današanje Rumunije formirana provincija Dakija.

- Pronašli smo i osam ili devet konstrukcija koje se sastoje od pravougaonih rovova dimenzija od pet puta pet do deset puta deset metara, 240 zasebnih grobnih jama kao i brojne delove pojasnih kopči, narukvica, oružja i delove štita pokojnika - objasnio je Trifunović.

Terenski rad neprocenjivo iskustvo

Osim što kopaju na nalazištima, studenti koji učestvuju u projektu vode terenski dnevnik, popisuju keramiku, čiste je i pakuju. Bez obzira što im je smeštaj skroman, a posao zahtevan studentkinje ne skidaju osmeh s lica, pune su entuzijazma i želje za znanjem.

- Naravno da svi mašatamo da iskopamo neki značajan ili unikatni predmet ali nije baš uvek tako -  kaže studentkinja arheologije Sandra Molnar prisetivši se da se za tu nauku zainteresovala još u detinjstvu.

S njom se slaže i koleginica Katarina Miljević dodajući da je čuruški lokalitet izuzetno zanimljiv jer je velik i mnogo toga je još skriveno pod oranicama.

- Iskustvo koje sam stekla je neprocenjivo! – naglasila je Katarina koja već mesec dana boravi u Čurugu. - Stanko Trifunović nastoji da nam objasni svaki detalj. Mnogo toga sam naučila što nije slučaj na svim terenima na kojima radimo. Nažalost, za nekoliko dana ću morati da napustim lokalitet zbog obaveza na fakultetu.

Saradnja s prestižnim ruskim muzejom traje od 2009. godine, a Muzej Vojvodine sarađuje i s Institutom za istoriju materijalne kulture iz Sankt Peterburga i Institutom arheologije Ruske akademije nauka iz Moskve. Do sad su organizovane uzajmne posete, razmena stručnjaka, tri konferencije, a sledeći korak je uspostavljanje zajedničkog projekta s „Ermitažom“ što znači da bi trebalo da bude organizovana združena istraživanja, dolazak većeg broja stručnjaka i korišćenje ruskih laboratorija za analizu pronađenih predmeta. Arheolozi „ Ermitaža“ i saradnici na ekspediciji u Čurugu Sergej Voronjatov i Aleksej Furasjev kazali su da ih najviše interesuje kultura Sarmata i nekropole i da je sjajno što mogu da prate migracije naroda...

Nakon obilaska lokaliteta odahnuli smo i ugrejali se u bazi naših domaćina. Smešteni u Čurugu u staroj zgradi osnovne škole mladi arheolozi sa ruskim saradnicima provode 24 sata u prostorijama punim pronađenih predmeta izloženih po stolovima ili uredno složenih i obeleženih u kutijama. Rad na terenu predstavlja odličnu praksu i priliku da se pored iskusnog arheologa ispeče zanat i uveri da nije sve kao što se prikazuje na „Nacionalnoj geografiji“...

        Silvia Kovač