MŠ 7. april u Novom Sadu: Praksa u kabinetima uz simulatorske lutke

Nedostatak iskustva na terenu osetiće posebno maturanti, jer su propustili bitan deo treće godine, tokom koje nedeljno imaju čak deset časova vežbi, kaže pomoćnica direktora u MŠ „7. april” Branislava Đurica.

Prošle godine se matura prvi put polagala u školskim kabinetima, dodaje sagovornica.

Srećom, dodaje, kao da su predosetili šta nas čeka, lane smo uz pomoć Gradske uprave za obrazovanje kupili tri savremene simulatorske lutke, na kojima učenici mogu da mere arterijsku tenziju, puls, da postave kateter, braunilu, traheostomu... One, nažalost, nisu dovoljne za 28 odeljenja opšteg smera, u kojima je po tridesetak đaka.

Benefit ove novosadske škole zato su visokomotivisani profesori praktične nastave, koji poseduju manuelnu spretnost i iskustvo u zdravstvu, te znaju da nauče đaka i kada nema za to uslova, prateći redovan plan i program, napominje Branislava Đurica.

Pokušavamo da sa učenicima ponovimo gradivo i nadoknadimo propušteno iz prethodne godine, s obzirom na to da je nastava bila onlajn, pa nisu imali prilike da provežbaju u kabinetima određene medicinske procedure. Doduše, profesori su i tokom vanrednog stanja dolazili u školu i snimali sve medicinsko-tehničke radnje za đake. Pa i na internetu možete pronaći hiljade tutorijala, ali ako ih učenik ne ponovi, a vi ga ne ispravite, to nije naučeno. Za razliku od teoretske, nastava vežbi i nastava u bloku održava se svakog dana u školi, u malim grupama, kao i inače, tako da se tu ništa nije promenilo, objašnjava sagovornica.

Prostor škole postao je pretesan za svih 1.700 učenika, pa su od svečane sale napravljena dva kabineta za praktičnu nastavu.

Nedostatak raspoložive kvadrature nam je najveći problem. Samo na opštem smeru, 22 grupe dnevno su bile na nekim nastavnim bazama, a ne smemo zaboraviti ni fizioterapeutske tehničare, laborante, zubne tehničare, stomatologe, kaže.

Kako dodaje, dok se redovna nastava završava u pola pet, vežbe traju od 8 do 20 časova kako bi svi mogli da dobiju svoj termin, ali bez obzira na produženi rad nedostaje im prostor.

Srećom, našu potrebu prepoznao je Grad. Prethodne dve godine radili smo na projektu nadogradnje i nadamo se da će se to ostvariti u bliskoj budućnosti. Osim pomenutih simulatorskih lutki, za očiglednu nastavu nedostaju nam injekcione pumpe, mehanički ventilatori pošto je aktuelna priča o respiratorima, aparati za inhalaciju, monitori... Ne moraju biti savremeni, ali je bitno da su u funkciji, veli Đurica.

Inače su učenici MŠ „7. april” uključeni u sve zdravstveno-vaspitne manifestacije grada Novog Sada, a najpoznatiji su po Bazaru zdravlja, koji se održava 12. maja svake godine, kada svi sugrađani mogu besplatno izmeriti parametre kao što su krvni pritisak, procenat masti, indeks telesne mase i šećer u krvi. Visoku motivisanost za svoju struku potvrđuju i dobrim rezultatima na takmičenjima iz predmeta Zdravstvena nega i Prva pomoć, ali im ne izmiču ni prva mesta na književnim olimpijadama, u jakoj konkurenciji gimnazijalaca. Iako se još uvek ne zna da li će ove godine biti takmičenja, vredno se pripremaju kao da će ih biti.

Kao i prethodne godine, i ove bi trebalo da učestvujemo u projektu Erazmus , i to u konzorcijumu sa zaječarskom Medicinskom školom, koja je nosilac projekta „Gerijatrija”, i MŠ sa domom učenika „Sestre Ninković” u Kragujevcu. Iz svake škole biće izabrano po šest učenika koji će otputovati na Maltu u novembru, ukoliko se susret ne odloži za neko sigurnije vreme, napominje sagovornica.

Ugledajući se na inostrane obrazovne modele, škola je napravila simulatore za izvođenje supkutane aplikacije lekova, koji ne samo što su skupi nego se i ne mogu nabaviti na našem tržištu.

Skrojeni su od eko-kože i sunđera čija je debljina triput veća od dužine igle kako učenik ne bi mogao da se povredi, a nameštaju se tako što se čičak trakom zalepe na nadlakticu, gde se i inače apliciraju, recimo, vakcine i insulin. Koštali su nas 650 dinara po komadu, dok kod dobavljača staju 100 evra, dodaje Đurica.

Jesenas je takva prilika pružena učenici trećeg razreda Tijani Topalović sa smera Medicinska sestra tehničar, koja je u okviru projekta „Poveži se, nauči, primeni za bolje zdravlje” mogla iz prve ruke videti kako izgleda rad na nastavnoj bazi, ali ne i uporediti ga sa svojim okruženjem s obzirom na novonastalu situaciju.

Ne bih nikad mogla da pretpostavim da će se za vreme mog školovanja desiti globalna pandemija, ali zahvalna sam što mogu da učim iz toga, priznaje Tijana.

S druge strane, nastavlja, misli da su svakako uskraćeni jer nisu dobili priliku da vide kako se zaista radi na odeljenju, da uspostave odnos s pacijentima.

Drugačije je kad vežbamo sa svojim vršnjacima zato što se već znamo, pa nema nepredvidljivih situacija, poručuje naša sagovornica.

S. Milačić