Vrtići rade, deci najteže što nisu svi zajedno

Ukupno je upisano 570 dece, od toga 320 u Žablju, 135 u Đurđevu i 115 u Gospođincima.

Mališani su jedva čekali povratak među drugare, ali ovaj septembar doneo je mnogo promena. Podeljeni su u grupe, koje ne smeju međusobno da se mešaju, čak ni u dvorištu, što im je najveći problem, jer je najlepši deo boravka bilo zajedničko igranje, razmena igračaka i istraživanje uz što više drugara.

Direktorka PU „Detinjstvo“ Svetlana Boškov kaže da deca treba da borave u vrtićima, jer im u tom uzrastu najviše znači da uče od vršnjaka, a zaposleni se trude da budu ispoštovane sve mere zaštite od virusa.

Vaspitači u praksi vide nedovoljno razvijen govorni aparat kod sve više dece, čak i u uzrastu do pet godina. Sve je više dece koja u trećoj godini i dalje jedu izmiksovanu hranu, koja ne žvaću, jer im mišići nisu ojačali, usled prečestog korišćenja mobilnih telefona, a manjka žive komunikacije. Iz PU „Detinjstvo“ poručuju da svakodnevna primena novih tehnologija u svrhe zabavljanja dece ostavlja posledice, te smatraju da je lična misija svakog zaposlenog u predškolstvu da ukaže roditeljima na to da sklone telefone od dece, bar dok ne napune tri godine.

- Deca uče zajedno, uče jedni od drugih, a mi odrasli im nešto ne možemo objasniti na način kako to može drugo dete. Zato učenje u ovom uzrastu treba da bude u zajednici sa vršnjacima - ističe direktorka. -Poslednje dve godine najviše smo radili na tome da deca međusobno sarađuju između grupa i sa lokalnom zajednicom, odnosno da svoja istraživanja obavljaju i van vrtića. Deca su navikla da se druže i da zajedno uče, da je celo dvorište njihovo, pa je sad sve ovo čudno za njih. Zamislite situaciju kad roditelj dovede tri deteta i onda ih mi razdvojimo i ne smeju da dođu u kontakt sve vreme dok su u vrtiću, pa ni u dvorištu. Što se tiče pranja ruku i dezinfekcije, to im je jasno, jedino im je problem to što ne smeju da se druže. Teško im je, ali deca su divna, ona će pre naučiti nego mi.

Uvek aktuelna tema kad su u pitanju deca je korišćenje novih tehnologija u njihovom svakodnevnom životu. Vaspitači tvrde da nove tehnologije mogu biti jako korisne za decu, ali samo ukoliko se koriste dozirano i u određene svrhe učenja.

PU „Detinjstvo“ poštuje nova stroga pravila dolaska i odlaska, kao i boravka u predškolskim objektima. Svi ulazi imaju sanitarni pregled, svima se meri temperatura i dezinfikuju se ruke i obuća, roditelji ulaze jedan po jedan. Roditelji i zaposleni moraju nositi maske, dok za decu nisu obavezne. Prilikom igranja ne koriste se staze kojima se kreću roditelji. Prvog dana su sva deca morala da imaju potvrdu lekara, dok sada potvrdu moraju imati deca koja se vraćaju u predškolsko nakon odsustva. Zaposleni u objektu nose posebnu odeću i obuću, a obavezna je redovna dezinfekcija prostora, kreveta, igračaka i sprava za igranje u dvorištu.

- Mi ne izbegavamo potpuno korišćenje digitalnih tehnologija, svašta korisno može da se nađe, ali ako je to isključivo u svrhu zabavljanja deteta, onda je to pogrešno. Dete treba da se zabavlja igranjem, skakanjem, padanjem, penjanjem, trčanjem… Što ih više puštamo da se razvijaju u tom smeru, sve su spretniji, sposobniji i pametniji, a što ih više čuvamo da se ne isprljaju ili ako im odmah dajemo telefon, kako ne bi zaplakali, to je veća šansa da budu manje spopsobni i manje snalažljivi u životu – poručuje Svetlana Boškov, koja u ovoj ustanovi radi od 1994. godine, a direktorka je od 2002.

Zaposleni dodaju da je sve vidljiviji problem u svim uzrasnim grupama to da deca imaju problem sa govorom, a kako kažu, jedan od osnovnih uzroka tog problema kod sve više dece je rani susret sa brzim slikama. Dete ne uči da žvaće i da komunicira sa odraslima, nema povratnu informaciju, kao što je gledanje u oči, mimika, gestikulacija… Samim tim, nema učenja govora. Brza promena slika uništava sinapse u mozgu, kako tvrde naučnici, a 75 odsto tih veza između neurona u mozgu nastaju do sedme godine, dok se 50 odsto sinapsi razvija do pete. Te veze ne mogu se razviti kada je oko svakodnevno maltretirano brzom promenom slika i kad se te veze u mozgu unište, više ne mogu da se nadoknade, smatraju žabaljski vaspitači.

M. Rašić