Domovi spremni za 3.064 akademaca, ulaznica negativan serološki test

Trudimo se da u Srbiji budemo prvi koji će objaviti preliminarne, a posle osam dana i konačne rang-liste, što nam uspeva već nekoliko godina unazad, kaže direktor Studentskog centra Novi Sad Zoran Martinović.

Kako dodaje, od blizu 800 studenata prve godine koji su se prijavili za mesta u našim domovima, uspeće da smeste oko 40 odsto kandidata, s tim što je dodatnih 10 odsto kapaciteta namenjeno mladima iz društveno osetljivih grupa, u koje potpadaju rekonvalescenti, osobe s ivaliditetom, te deca iz romskih, jednoroditeljskih i socijalno ugroženih porodica.

S tim u vezi,  dom „Slobodan Bajić” ima posebno krilo za studente s invaliditetom, koji u svojoj sobi mogu da borave s ličnim pratiocem. Možemo se pohvaliti veoma dobrim odnosom s Udruženjem studenata invalida, koje je prisutno u svim našim komisijama za bodovanje, kao i analizu konkursa, poručio je Martinović.

Kako tvrdi, domovi mogu da prime ukupno 3.064 korisnika, od toga 2.713 u Novom Sadu, oko 200 u Zrenjaninu i preko 100 u Somboru.

Smeštajne kapacitete nismo smanjivali, s time da smo na preporuku Ministarstva prosvete u svakom od naših objekata izdvojili po jednu sobu za izolaciju studenata suspektnih na kovid-19. Ukoliko bude potreban veći broj kreveta za zaražene, imamo prostora i za to. U krajnjem slučaju, odvojićemo čak i cela krila. Iskreno se nadam da to neće biti nužno, ali smo spremni na sve scenarije, kaže sagovornik.

S obzirom na situaciju koja se neplanirano produžila na početak akademske godine, striktno su primenjene sve preporuke i uputstva Kriznog štaba, resornog ministarstva i ostalih institucija uključenih u borbu protiv korone koja su važila i tokom vanrednog stanja. To je potvrđeno prošlonedeljnom inspekcijom Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, koja nije imala nijednu primedbu.

Pojačali smo službu obezbeđenja koja kontroliše ulazak u domove i izlazak iz njih, ali i prisustvo trećih lica, što se pokazalo kao dobra brana širenju kovida. Zabranjene su posete, bilo kakva veća okupljanja i tzv. prenoćište, na koje su imali pravo roditelji i druge osobe bliske stanarima doma. Na ulazu u svaki studentski dom, gde se obavezno meri temperatura, imamo dezobarijere, dok je u hodnicima postavljeno više desetina posuda sa dezinfekcionim sredstvima. Obaveza korisnika i zaposlenih je da nose maske u svim zajedničkim prostorijama i hodnicima. Njih uglavnom nabavljaju sami, mada se, ukoliko su ih zaboravili, mogu poslužiti na ulazu u objekat, dodaje Martinović.

Od početka pandemije, u Studentskom centru registrovana su četiri slučaja sa pozitivnim nalazima na kovid-19.

Jedna studentkinja, koja je stanar doma, boravila je u to vreme kod kuće, dok je druga bila izolovana u sobi i ponašala se vrlo disciplinovano. Imali smo i dva zaposlena koji su prošli period izolacije. Mogu da se pohvalim da nemamo ni studenata ni zaposlenih koji su trenutno zaraženi. S tim u vezi, kao ustanova moramo da apelujemo na ličnu odgovornost, kaže naš sagovornik i napominje da bi na svaku promenu zdravstvenog stanja koju akademac sam detektuje trebalo da se javi Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, gde će dobiti kontrolni pregled. Dok čeka rezultat testa, u obavezi je da bude izolovan kako se virus ne bi nekontrolisano širio.

Ukoliko je nalaz pozitivan, ulazi u proceduru pomenutog Zavoda, a mi smo u obavezi da mu pružimo smeštaj gde će biti sam, ističe.

U Studentskom centru, kako dodaje, postoji mogućnost redovne dostave hrane onima koji su u izolaciji, međutim, tu su naišli na nešto što je za pohvalu, a to je solidarnost kolega i cimera, koji su onomad oboleloj studentkinji nabavljali sve što joj je bilo potrebno.

Povratak studenata iz Republike Srpske, Crne Gore i unutrašnjosti Srbije je sledeća krizna tačka, ističe Martinović.

Jedan od predviđenih uslova za useljenje u domove je obavezan lekarski pregled koji sprovodi Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata. Ove godine u ukupnu cenu, koja se nije menjala, uračunat je i serološki test. Praktično, to znači da se u domove useljavaju samo studenti s negativnim testom, dodaje.

Prema rečima Martinovića, Studentski centar je ove godine dobio novčane iznose veće nego dosad: iz Republike, 46 miliona dinara za sanaciju i održavanje objekata, te preko pet miliona za opremu studentskih domova, a od Pokrajine oko četiri miliona za podizanje standarda smeštajnih kapaciteta.

U domove druge kategorije, gde spadaju „Slobodan Bajić”, „Veljko Vlahović” i objekat u Zrenjaninu, potrebno je ulagati više zbog same konstrukcije i vremena izgradnje, dok je „Nikola Tesla”, kao najnoviji (2009), u najboljem opštem stanju i važi za favorit među akademcima.

O preventivnim merama, koje uključuju prolazak kroz dezobarijeru, merenje temperature, upotrebu dezinfekcionih sredstava, nošenje maske i održavanje sigurne distance, vodi se računa i u studenskim menzama.

Raspored sedenja je takav da se poštuje distanca od najmanje metar i po, a maske se nose sve vreme, osim tokom obedovanja. Između zaposlenih koji služe hranu i studenata postavili smo ploče od pleksiglasa, a broj korisnika nikad ne prelazi kapacitet dozvoljen prema raspoloživoj kvadraturi. Trenutno se poslužuje između 1.800 i 2.000 obroka dnevno, a po potrebi otvaramo i tzv. treću liniju. U narednom periodu, kada se studenti usele, aktiviraćemo i Malu menzu, jer u tom periodu broj obroka na dnevnom nivou zna da se popne i na 8.000. Redovno sprovodimo ankete kako bismo sastavili jelovnike koji će zadovoljiti ukus svakog studenta, poštujući verske praznike, veganstvo, vegetarijanstvo i ostale specifičnosti, kaže sagovornik, dodajući kako je studentska menza tokom vanrednog stanja dopremila na Sajam oko 17.000 obroka za pacijente, medicinske radnike i pripadnike Vojske Srbije.

S. Milačić