„DNEVNIK” ISTRAŽUJE:  Srbija preko Interpola potražuje 350 ljudi

Kontić, koji se tereti za brutalno prebijanje 28-godišnjeg mladića u Novom Sadu 24. avgusta, nedostupan je našim pravosudnim organima, pa je za njim policija raspisala poternicu. Sumnja se da je Kontić pobegao u Crnu Goru, ali sve to još u domenu spekulacija.

Podsetimo da je španska policija uhapsila krajem jula po međunarodnoj poternici, Dušana Kuzmanovića iz Niša, osuđenog za ubistvo Marka Pavlovića (22), i ranjavanje njegovog brata Miroslava, 2008. godine u Mokranjčevoj ulici u Nišu.

Potraga za njim je počela 9. jula, nakon što je policija dobila dojavu od kolega iz Srbije da je ušao u Španiju koristeći lažan hrvatski pasoš.

Srbija preko Interpola traži hapšenje oko 350 ljudi za kojima u ovom trenutku traga Evropa, ali i svet, saznaje „Dnevnik” nezvanično. Međunarodna policijska organizacija Interpol raspisala je čak 7.307 crvenih poternica, koje su predviđene za najteža krivična dela, a na kojoj se nalazi i 27 begunaca srpske nacionalnosti. Najčešće je reč o krivičnim delima poput pripadništva kriminalnim organizacijama, pljački, krijumčarenja narkotika i ratnih zločina.

Srbija međunarodne poternice raspisuje nezavisno od težine učinjenog krivičnog dela, za razliku od većine članica Interpola, koje poternice raspisuju uglavnom za počiniocima krivičnih dela s visokim stepenom društvene opasnosti. Pravila igre su u svakom slučaju jasna i tačno utvrđena – Interpol poternice raspisuje po nalogu suda, a država na čijoj se teritoriji begunac zatekne dužna je da ga uhapsi i o tome obavesti ostale članice.

S crvenom poternicom ne ide baš glatko i ljudi koje Interpol traži godinama mogu izbegavati pravdu i živeti gotovo normalnim životom, s novim identitetom, u nekoj od zemalja gde je korupcija raširena i gde je moguće napraviti takav aranžman. Po rečima bivšeg rukovodioca jugoslovenskog DB-a Božidara Spasića, ne može se reći da posle raspisivanja crvene međunarodne poternice osumnjičenog traži gotovo ceo svet.

– Ne ide to tako, mi raspišemo poternicu – a onda se neko tamo polomi da ga nađe – rekao je Spasić ranije za „Dnevnik”. – Znate li koliko evropskih zemalja ima poternica i sad će baš neko da nabasa na nekoga ko je automobilom pregazio čoveka i pobegao s mesta nesreće. Dugogodišnji begunci obično promene identitet, neki i lični opis, pa često policije više i ne znaju koga traže. Može im biti pred nosom.

Domaću javnost, naravno, više zanimaju tajne poternice, ali do njih je prosto nemoguće doći. Tek kada neki visokorangirani begunac bude uhvaćen, saznaje se da je bio na, pre svega, crvenoj poternici. O tome ko su ti ljudi, koje su krivično delo počinili, samo se nagađa. Neki analitičari u skrivanju tih imena vide opravdanje jer tajnošću policija, u stvari, lakše može doskočiti osumnjičenom i privesti ga pravdi, javnim obelodanjivanjem to bi bilo mnogo teže.

Publicista Marko Lopušina, dobar poznavalac dešavanja u svetu kriminala, kaže za “Dnevnik” da se poternica raspisuje za precizno krivično delo i na osnovu toga se traženi hapsi i kasnije mu se sudi. Podseća i da Srbija im bilateralne sporazume s jednim brojem zemalja o izručenju, što nam olakšava proceduru da osumnjičenog izvedeno pred licem pravde u domaćim sudovima. Otežavajuća okolnost je da određene države ne izručuju svoje građane.

Bivši policajac Dobrosav Gavrić, koji je osuđen za Arkanovo ubistvo, uhapšen je u Južnoafričkoj Republici, gde još uvek čeka izručenje našoj državi.

Srbija i dalje traga za Markom Miloševiće, sinu pokojnog predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Marko je s majkom Mirom Marković 2006. ponegao u Rusiju i tamo su oboje dobili azil. Mira Marković je umrla prošle godine, a za Markom i dalje važi poternica ,koja je pokrenuta 2007. godine zbog sudskog postupka koji se protiv njega poveo zbog sumnji u umešanost šverca duvana od 1996. do 2001. godine.

Na ovoj listi je Željko Maksimović, zvani Maka, koji je optužen da je ubio 10. juna 2002. godine generala policije, Boška Buhu, zajedno sa članovima svoje grupe Nikolom Maljkovićem i Vladimirom Jakšićem Karlosom. Željko Maksimović nikada nije ni bio uhapšen, za razliku od Maljkovića i Jakšića, koji su uhapšeni pa pušteni posle prvobitne oslobađajuće presude Specijalnog suda i od tada su u bekstvu. Navodno je Nikola Maljković, neposredno po ubistvu generala, otišao u Crnu Goru zajedno sa Željkom Maksimovićem, a u Srbiju se vratio posle pet meseci kada je i uhapšen. Tada je krenula i priča o “Makinoj grupi” kojoj je i Maljković pripadao. Sva trojica i dalje uspešno uspevaju da pobegnu srpskom pravosuđu.

Prostorno važenje poternice Interpola je različito od slučaja do slučaja. Neke važe samo za susedne zemlje, neke samo za Evropu, neke za ceo svet, ali postoji i mnogo drugih modaliteta. Ako neka poternica važi samo za susedne zemlje, a postoji saznanje da je lice, na primer, u Austriji, NCB Interpola može zahtevati od Ministarstva pravde saglasnost da se prostorno važenje poternice proširi i na tu zemlju.

Samo raspisivanje poternice Interpola, ma koliko ozbiljno zvučalo, ne znači i da će osoba koja je na toj poternici automatski biti uhapšena u zemlji u kojoj je i deportovana u zemlju koja je traži. Javnost je često zbunjena činjenicom da su, posle gromoglasnih objava da su se neka poznata imena našla na poternicama, ta lica u određenim zemljama nastavila da žive bez problema.

Šest vrsta poternica

Interpol ima šest vrsta poternica. Za najopasnijim kriminalcima raspisuje se crvena poternica. Država koja traži begunca zahtev za raspisivanje crvene poternice šalje Generalnom sekretarijatu Interpola, koji to prihvata i šalje svim državama-članicama. Plave poternice se koriste za prikupljanje informacija o identitetu kriminalaca, žute se odnose na nestale koji nisu u stanju da se sami identifikuju, a crne na nepoznata mrtva lica.

Zelenom poternicom se traži prikupljanje obaveštenja o kriminalnim aktivnostima određenih osoba, dok naranyasta ukazuje na moguće terorističke opasnosti od skrivenog oružja, poput olovaka-pištolja, pisama-bombi, eksplozivnih tašni...

Svaka država suvereno odlučuje o tome da li će određena međunarodna poternica biti u njihovom nacionalnom sistemu, što je jedini pravni osnov da neko bude uhapšen. Česta je situacija da postoje saznanja o tome da je neka osoba s poternice u nekoj državi, ali postoje neki razlozi zbog kojih ta država ne postupa po zahtevu. To mogu biti pravni razlozi, da se krivično delo za koje je neko u Srbiji optužen ne smatra krivičnim delom po zakonu te zemlje, razlozi mogu biti i politički, verski... navode stručnjaci.                                                                              

M.Bozokin