"Dnevnikova" knjiga: Homo deus - Kratka istorija sutrašnjice

Kao autor koji se bavi socijalnim temama, on istražuje pitanja slobodne volje, svesti, inteligencije i sreće.

Polazeći od teze o kognitivnoj revoluciji u koju je Homo sapiens ušao pre 70.000 godina, u svom popularno-naučnom bestseleru “Kratka istorija čovečanstva” (2014) Harari je pisao o značaju jezika, struktuiranog društva, poljoprivrede i razvoja nauke koji su omogućili čoveku da gotovo potpuno vlada svojim okruženjem i da se nađe na vrhu prirodne lestvice na planeti.

Oslanjajući se na te fokalne tačke, Harari svoje izlaganje nastavlja u “Kratkoj istoriji sutrašnjice” u kojoj dalje istražuje kojim putem bi se čovečanstvo još moglo civilizacijski kretati, gde je pitanje transhumanizma svakako jedno od najbitnijih. Jer, kako primećuje Harari “kakve god neobične i bizarne oblike život poprimao, uvek je ostajao unutar granica ogranskog sveta”. Sada, smatra on, čovečanstvo stoji na tački odakle može poći ka sintezi organskog i neorganskog, odnosno života i tehnologije.

Prevodilac: Tatjana Bižić

Izdavač: Laguna 2018.

Harari uz mnogo slikovitih i zanimljivih primera jasno i prijemčivo razlaže tačke u razvoju čoveka, iznoseći konačno tezu da bi se istorijski period u kom živimo slobodno mogao preimenovati u antropocen, jer čovečanstvo kolektivno deluje na svoju okolinu sistematskije od svega ostalog na planeti.

Knjiga je podeljena na tri veća odeljka: Homo sapijens osvaja svet, Homo sapijens daje smisao svetu, i Homo sapijens gubi kontrolu. Prvi deo je i vrsta uvoda koja govori o tome šta je sve civilizacijski moralo biti dostignuto da bi se stiglo do ovoga gde smo sad (suzbijanje i kontrolisanje gladi, bolesti i ratova).

Drugi deo knjige razlaže i objašnjava društvene promene koje su konačno dovele našu civilizaciju na stupanj u kom je sad – od trenutka kada su Sumerci izmislili pismo i novac, koji su “probili ograničene kapacitete ljudskog mozga za obradu podataka”, i naročito “omogućili da se započne ubiranje poreza od stotina hiljada ljudi, da se uspostave složene birokratije i osnuju prostrana carstva”.

Ako nas sumerski bogovi podsećaju na današnje brendirane kompanije, faraona ka živo božanstvo možemo da uporedimo s modernim bredovima-ličnostima ko što su Elvis Prisli, Madona ili Džastin Biber. Baš kao i faraoni, i Elvis je imao biološko telo, i uz njega biološke potrebe, želje i osećanja. Elvis je jeo, pio i spavao. Pa ipak, Elvis je bio nešto mnogo više od jednog biološkog organizma. Kao i faraon – Elvis je bio priča, mit, brend -  a taj brend je bio mnogo značajniji od biološkog organizma. Za Elvisovog života njegov brend je zaradio milione dolara od prodaje gramofonskih ploča, karata za koncerte, postera i autorskih rprava, a li Elvis je lično obavio samo dellić neophodnog posla. Najveći deo je obavljala čitava mala vojska agenata, pravnika producenata i sekretarica. Kad je biološki Elvis umro, za brend je to bio posao kao i obično. Obožavaoci još i danas kupuju Kraljeve postere, a više od milion hodočasnika sjati se svaka godine u Grejslend, Kraljevu nekropolu u Memfisu u Tenesiju.

Treći deo knjige naročito je zanimljiv jer pokušava da iznese različite moguće scenarije budućnosti za čovečanstvo, okrećući se pitanjima filozofije svakodnevice, transhumanizma, i odnosa čoveka i biotehnologije.

Nastasja Pisarev