TVOJA REČ Mihajlo Žilović (21): Pokušaćemo da svi čuju za nas

Ta organizacija nedavno je ponovo pokrenula časopis „Zmaj.” nastavljajući nekadašnji rad slavnih pesnika poput Mire Alečković, Desanke Maksimović, Mike Antića, Oskara Daviča i drugih.

- Nakon mnogo vremena stvorila se neka hermetička praznina koja je u Srbiji izražena nedostatkom konzumacije književnosti u opštem sloju društva - kaže naš sagovornik. - Ako se vratimo u davne početke nastanka lista, moramo razumeti da su svi autori opšte koncipiranje posvetili mladima. Sam naziv časopisa je izuzetno simboličan, iz više razloga: prvenstveno, jer ga jedni tumače kao nadimak našeg poznatog pisca Jovana Jovanovića Zmaja, a sa druge strane, neko ga tumači i kao „slovocifreni“ naziv (3. maj - Zmaj). Govorimo o bitnom segmentu kulture, jer ukoliko ne nastavimo da propovedamo misao književnosti, književna scena će i dalje biti devalvirana mnogim „samoprozvanim“ književnicima i ljudi i dalje neće imati priliku da nauče da razlikuju šund od kvalitetnog dela. Udruženje nastavlja tamo gde je stao tim urednika „Zmaja“ i nadovezujemo se na poruku njegovog poslednjeg redakcijskog odbora: „ ‘Zmaj’ će, nadamo se, verujemo, sigurni smo, i opstati, i ostati. I pored svega. I uprkos svemu.“. U skladu sa današnjom uređivačkom politikom, „Zmaj“ će doživeti određene promene. O tim stvarima javnost će biti upoznata neposredno pre izlaska prvog broja. Za Vaš list mogu kazati da ćemo se voditi ideološkim viđenjem prethodnih urednika i da će se u najvećem delu nalaziti tematika dečje književnosti.

Ko sve učestvuje u kreiranju lista?

- Naš tim je mlad. Neki od njih su profesori srpskog jezika i književnosti, a drugi deo ljudi su neafirmisani književnici koji svojim doprinosom upotpunjuju aktuelnu književnu scenu. Pored njih, veliki broj poznatih iskusnih pisaca prati naš rad, te u tom segmentu mnogo saveta proizilazi od njih.

Otkud ideja za osnivanje Udruženja, pa i pokretanje lista?

- UMKS je nastalo iz velike potrebe da se obnovi moral i poštovanje književnosti i jezičke kulture. Živimo u turbulentnom periodu, što sa sobom povlači određenu notu „nedostupnosti“ čitanju. Baš iz tog razloga, prof. dr Mila Alečković, Dobrica Erić, Grozdana Olujić i moja malenkost odlučili smo da osnujemo svojstvenu organizaciju, ne samo u Srbiji, već u svetu. Shvatanje jedne ideje koja je danas svima predočena našim radom mora biti usmereno prvenstveno na mlade pesnike/pisce, jer oni baš na pravi način donose svoje priče, odnosno stihove. Radili smo i radićemo što marljivije. Pokušaćemo da svi čuju za nas. Ipak smo mi deca velikih Srba, ako što su: Ivo Andrić, Nikola Tesla i ostali. Baš iz tog razloga moramo promovisati ideju pisanja, a smatram da to uspešno radimo.

Kakva zapažanja imaš po pitanju književnosti i književnih dela danas? Šta je zajedničko savremenim delima sa nekim od pre više decenija, pa i vekova, a koje su najveće razlike?

- Da bih Vam odgovorio na postavljeno pitanje, moramo prvo analizirati interesovanja ljudi u tom periodu. Nekada ljudi nisu koristili računare, telefone, tablete, te su se u želji za nekim dodatnim saznanjem hvatali knjige. Lično smatram da je razlika između tadašnjih i današnjih savremenih dela prvenstveno pristup istima onemogućio dodatnu popularizaciju u odnosu na tada. Kada uzmemo u obzir da su u to vreme pisali veliki pisci: Crnjanski, Selimović, Nušić i dr., shvatimo da dela koja proističu iz njihovih pera bivaju nešto zapaženo, jer prosto su publikovana na drugačiji način. Danas kada nam je sve dostupno onlajn, imamo izuzetno velik opus čime bismo pristupili, kojoj knjizi, i sve možemo pročitati iz svoje fotelje. Imamo pristup raznim virtuelnim bibliotekama, te u jednom momentu možemo započeti čitanje i na desetine knjiga istovremeno. Danas mnoštvo knjiga na internetu – a tada jedna, jedva kupljena, knjiga za čitanje.

Koliko su mladi danas zainteresovani za književnost, kako za stvaranje, tako i za konzumiranje?

- Mladi jesu zainteresovani za književnost, ali im ona nije usađena vaspitanjem, već je odabir svake individue. Poznato nam je da stvaralaca i ne može biti mnogo. Međutim, sa druge strane, oni koji sebe prepoznaju kao osobu od izuzetnog doprinosa, kreiraće „to nešto“ i publikovati svima nama.

Postoje li neka uputstva kojima treba da se vodimo kako ne bismo srozali umetnost?

- Postoji jedno uputstvo koje će možda i čitaocima biti od koristi: svi vi koji pišete, ili planirate da počnete, vodite se svojim srcem, jer će ono u pravom kontekstu, baš takvim kakvim jeste, oslikati i vaše delo. To bi bio moj savet, a smatram, iskreno, da ga se mnogi pridržavaju.

Koji su vam dugoročni planovi i kakve promene očekuješ da će se desiti zahvaljujući vašem radu?

- Mi sa sigurnošću ne možemo kazivati o promenama koje će nastati nakon izdavanja „Zmaja“ danas, ali vama i vašim čitaocima mogu poručiti jednu bitnu stvar, da ćemo ostati inovativni, kvalitetni i, pre svega, izuzetno motivisani za dalje prezentovanje našeg jezika i kulture.

Imaš li neki predlog, koja su to dela koja bi svaka mlada osoba trebalo da pročita?

- Pored nezaobilazne Desanke Maksimović, Mire Alečković, Dobrice Erića, Grozdane Olujić, predlažem da čitamo sve ono što nam je ostavljeno u nasleđe a što se s pravom može nazvati književnošću. Neka dela ostaju večna, a ona sama po sebi dokazuju da se zaista i trebaju čitati. Nadam se da ćemo kroz nekoliko desetina godina sa zadovoljstvom čitati dela koja su prvi put izdata u nekom od naših brojeva „Zmaja“.

Lea Radlovački