Providne zaštitne maske spas za gluvoneme

Master i dramski pedagog Aleksandra Aleksandrović je do sada sašila više od 1.000 providnih maski, kako za razna udruženja, bolnice, tako i za pojedince koji su se oduševili njenom idejom. S obzirom na to da ona jedina u Novom Sadu, a i celoj Srbiji, šije takve maske – potražnja je velika sa svih strana te porudžbine prima iz cele Srbije, Bosne i Hercegovine, ali i Švajcarske.

Ova dvadesetosmogodišnja devojka je studirala u Novom Sadu, a sada i radi, dok živi u Loku. Šivenjem je počela da se bavi pre oko pet godina kada se, gledajući komšinicu kako šije, zaljubila u tu veštinu. Iz stvorene želje da nauči isto – upisala je obuku za šivenje koju je ubrzo i završila. Ipak, zbog, kako kaže, obaveza na Akademiji, nije nastavila time da se bavi. To se promenilo ovog proleća, pojavom koronavirusa kada je došla na ideju da šije zaštitne maske. Na jednom stranom blogu je videla providne maske i to joj se dopalo, a osim toga ona ističe kako je jedan od njenih ispita na Akademiji umetnosti posvećen upravo osobama sa invaliditetom te joj se takva ideja dodatno dopala.

- Mogla sam tu da ideju samo da zanemarim i zaboravim, mogla je uopšte da me ne dotakne, kao i mnoge druge koji su videli tu objavu, ali ja sam zaista htela da se posvetim tome i da šijem maske za gluvoneme - navodi Aleksandra Aleksandrović i dodaje kako se njen model razlikuje od modela na koji je naišla po materijalu i dezenima. - Komplikovanije je napraviti providnu zaštitnu masku od obične. Za regularan model treba pet minuta vremena, a za providnu masku mi treba oko 20 minuta. Makse pravim od pamučnog platna i od folije, a dešava se da nekada moram obići više knjižara kako bih našla materijal.

Aleksandra Aleksandrović je u martu sašila veliku količinu maski koju je prvo namenila Udruženju romskih studenata. Zatim su te maske počeli da poručuju sa Instituta za onkologiju Beograd, Udruženje uz Kruga Vojvodine, razni logopedi, zdravstveni radnici i brojni pojedinci. Naša sagovornica je providne maske poklonila i Kliničkom centru za decu i omladinu Vojvodine, a njena humanost se ogleda u činjenici da je od početka marta do kraja juna sve poklanjala, trošeći svoju ušteđevinu. Kada je potrošila ušteđeni novac na materijal i ostale troškove, odlučila je da nastavi svoju akciju uz dogovor da ljudi koji žele providne zaštitne maske plate samo materijal.

- Nemam zaradu od toga, ali ne mogu da prestanem to da radim kada vidim koliko ljudima znače moje providne maske, a divan je osećaj znati da tvoj rad toliko čini ljude srećnim – kaže Aleksandra Aleksandrović. - Ljudi zahvaljujući meni mogu normalno da pričaju, da se smeju i gledaju jedan drugom emocije te ne mogu da zamislim da prestanem da šijem... te emocije me i teraju da nastavim dalje. Kada me žena zamoli da sašijem takve maske za decu jer na časovima imaju poteškoće u razumevanju i komunikaciji, kako to da ne uradim?

Aleksandra nam je dala da provirimo u sanduče njenih poruka na “Fejsbuku” gde smo naišli na brojne pozitivne komentare i reakcije sugrađana i ljudi širom Balkana. Oni svi sa oduševljenjem govore o Aleksandrinoj ideji navodeći kako je značaj providnih zaštitnih maski jako velik, human, psihološki i izuzetno pozitivan. Jedna žena je istakla kako klasičnim maskama skrivamo svoje emocije te kako Aleksandra svojim providnim maskama - komunikaciju tokom epidemije čini mogućom za sve. Pišu joj i gluvonemi koji navode kako se, zbog uobičajenih zaštitnih maski, često osećaju kao da je ceo svet protiv njih te da im iz tog razloga još više znače Aleksandrine providne maske.

Osim što će Aleksandra Aleksandrović nastaviti sa svojom humanom misijom, ona je došla na ideju da napravi i nesvakidašnje bukmarkere koji će na sebi imati yepić za stikere u raznim bojama. Originalne, štrikane bukmarkere Aleksandra je osmislila jer je i sama veliki čitoljubac, a na svom “Fejsbuk” profilu ove nedelje organizuje nagradnu igru putem koje deli jednu zaštitnu providnu masku i bukmarker po želji.

K. Ivković Ivandekić