PREGOVORI O MINIMALCU Sindikati i poslodavci ostali gde su bili
Predstavnici sindikata i poslodavaca ni na novom sastanku pregovaračkih timova, poslednjem pre održavanja Kolegijuma i sednice Socijalno-ekonomskog saveta, nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimaca u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima.
Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je Tanjugu nakon sastanka da su predstavnici Vlade, odnosno resornih ministarstava, ostali su pri stavu da minimalna zarada može rasti četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.
– Iz Unije poslodavaca naveli su da su spremni da povećanje bude i deset odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade – kazao je Vuković.
Dodao je da su sindikati stava da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potročaške korpe, koja iznosi oko 37.000 dinara.
– Možda bismo i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako poslali poruku Vladi i poslodavcima da razumemo ekonomsku situaciju i da se izjednačenje minimalca i potrošačke korpe odloži za 2022. godinu – rekao je Vuković.
Istakao je da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi politika jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.
Vuković je kazao da je to poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi Kolegijum SES-a i sednica.
Naglasio je da je teško da će članovi SES-a postići nešto više i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.
Čedanka Andrić iz UGS „Nezavisnost” kazala je da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se minimalac izjednači s minimalnom potrošačkom korpom.
– Videćemo da li će biti pomaka na Kolegijumu SES-a sutra – rekla je ona.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kazao je da se u privredi nisu stekli uslovi da dođe do povećanja minimalca većeg od četiri do šest procenata i da očekivanjanja da on raste više nisu realna. Istakao je da su poslodavci za kompromisno rešenje, ali održivo, odnosno da ne dođe do ugrožavanja poslovanja većeg broja preduzeća.
Dodao je da se minimalna zarada ne može povećati više od toga jer se time sve ostale zarade povećavaju za sličan procenat i ako privreda ne napreduje nekim većim skokovima.
Završni razgovori o minimalcu biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.
Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac s 27.000 dinara na oko 30.000 za 2020.
– Ako bi povećanje išlo više od realnog, morali bismo da tražimo kompenzaciju za tu razliku da to ne bi išlo samo na teret privrede i ona bila najveći gubitnik već i uz pomoć državnih fondova – rekao je Atanacković.
Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koje bi smanjile troškove poslovanja.
U te mere spada pre svega smanjenje poreza i doprinosa najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela
dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeće.
D. Mlađenović