Elektronika u Srbiji skuplja nego u Evropskoj uniji

Tako su, recimo, u Srbiji pojedine kategorije proizvoda bile skuplje 33 do 39 odsto u odnosu na cene u Mađarskoj, gde je porez na dodatu vrednost viši nego u našoj uzemlji i iznosi 27 odsto. Istvremeno, cene potrošačke elektronike u Mađarskoj su bile 2,5 odsto niže u odnosu na prosek EU.

Komisija je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti i obavila nenajavljene uviđaje u privrednim društvima „Roaming Electronics”, „Tehnomanija” i „Comtrade Distribution”. Cilj je da se ispita postojanje restriktivnih sporazuma iz člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije, kojim se ograničava konkurencija na tržištima maloprodaje i veleprodaje potrošačke elektronike u Srbiji. Komisija je analizirala uslove konkurencije na tržištu trgovine na veliko i malo, a uvidom u javne podatke o cenama, utvrđeno je da se u maloprodajnim objektima, kao i na internet stranama maloprodavaca, potrošačka elektronika nudi pod identičnim ili gotovo identičnim cenama. Komisija osnovano pretpostavlja da postoje usaglašene obaveze, odnosno dogovori, kojima se određuju cene i uslovi trgovine u daljoj prodaji, što je restriktivni sporazum koji predstavlja povredu konkurencije iz člana 10 Zakona.

Po rečima predsednika Upravnog odbora Republičke unije potrošača dr Denisa Perinčića, Srbija ne treba da eksperimentiše u toj oblasti, već nadležnost za nepoštenu poslovnu praksu i nepravične ugovorne odredbe  treba da preda Komisiji za zaštitu konkurencije i udruženjima za zaštitu potrošača, koji će vrlo efikasno štititi potrošače u toj oblasti.

U EU je za poveredu kolektivnih prava predviđena kazna i do četiri odsto bruto prometa, dok je za povredu prava konkurencije kazna do deset odsto bruto prometa, i to se najčešće odnosi na restriktivne sporazume, koji ne moraju biti formalni već je dovoljno da se dokažu usaglašene prakse (prećutni dogovor). Takođe, fokus zaštite je i zloupotreba dominantnog položaja učesnika na tržištu

Kolektivna zaštita potrošača u Srbiji je u nadležnosti Ministarstva trgovine i mi smo podnosili prijave protiv nekoliko velikih trgovaca monopolista i imamo jedno rešenje, ali je sankcija obeshrabrujuća jer je predvieđna prekršajna kazna ista za kompanije kao i za pojedinačni prekršaj i kreće se u rasponu od 300.000 do 2.000.000 dinara, kaže Perinčić. 

Dovoljno je da se kolektivna zaštita potrošača s Ministarstva trgovine prenese na Komisiju za zaštitu konkurencije i da se nesavesnom trgovcu, koji dobrovoljno odustane od daljeg kršenja prava potrošača, kao što je praksa u modernim pravnim sistemima, daju pogodnosti prilikom izricanja kazni, a cilj je da se motiviše da u što kraćem roku prestane da zlouotrebava prava i krši propise na štetu potrošača, a radi sticanja ekstraprofita, kaže Perinčić.

Po njegovim rečima, Srbiji nedostaje zakon o nepoštenoj poslovnoj praksi, koji postoji u zemljama EU, koji je u korelaciji sa Zakonom o zaštiti konkurencije, a kojim se restriktivnim sprazumima ograničava tržište i na taj način se borba protiv nepoštene poslovne prakse nesavesnih trgovaca koji različitim formama udruživanja, dosluha i saradnje prodaju proizvode slabijeg kvaliteta po višoj ceni, ograničavajući konkurenciju na tržištu, stavlja u fokus interesovanja nadležnih.

Konkurencija je najvažniji regulatorni mehanizam na tržištu, ali ne daje rezultate ukoliko nije praćena sistemskim merama koje kontroliše svaka država na svojoj teritoriji. Nama nedostaje poseban zakon o nepoštenoj poslovnoj praksi, mehanizmi postojeće zaštite nisu dovoljni i  Tržišna inspekcija sama po sebi ne može da se bavi zaštitom kolektivnih interesa. Kompleksna zaštita kolektivnih prava potrošača može se obezbediti u zajedničkom delovanju s udruženjima za zaštitu potrošača jer Komisija za zaštitu konkurencije ima mehanizme, ali ne i nadležnost u toj obalasti, ali je veoma dobro što je identifikovala problem i stručnom analizom dokazala da su potrošači u Srbiji diskreditovani u odnosu na potrošače u EU, kaže Perinčić.

D. Mlađenović