Mali: Zadržavanje kreditnog rejtinga potvrda stabilnosti finansija
BEOGRAD: Rejting agencija Mudiz je u godišnjem izveštaju potvrdila ocenu kreditnog rejtinga Republike Srbije na nivou od Ba3 i zadržala pozitivne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Kako se navodi u saopštenju, agencija u svom veoma pozitivnom i sveobuhvatnom izveštaju, koji je objavljen 2. septembra, naglašava da zadržani pozitivni izgledi za dalje povećanje kreditnog rejtinga Republike Srbije imaju još veći značaj kada se uzme u obzir činjenica da dolaze u vreme velike ekonomske krize, pada globalne ekonomije i povećanih rizika izazvanih pandemijom virusa korona.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je za građane važno da znaju da pandemija korona virusa nije narušila javne finansije Srbije kao i da je i ova vest o zadržavanju kreditnog rejtinga najbolja potvrda toga.
Srbija je ovu krizu dočekala spremno i s dobro uravnoteženim finansijama. Doslednost u sprovođenju odgovorne ekonomske politike dala je rezultate, a nju su prepoznali i veliki finansijski igrači na svetskom tržištu, kao što su rejting agencije. Sa stabilizacijom javnih finansija stvorena je veća otpornost na eksterne šokove kao što je korona kriza, a brza reakcija u donošenju antikriznih mera tu našu izdržljivost je zacementirala, rekao je Mali.
On je podsetio da je naša zemlja u grupi retkih zemalja kojima kreditni rejting nije smanjen.
Rejting agencija Fič rejtings je u prvoj polovini 2020. godine smanjila rekordnom broju država kreditni rejting, za njih čak 33, a još nije dovršila posao s ozbirom na to da globalna pandemija i dalje traje, podsetio je ministar na negativne trendove u svetu.
On je naveo da ga veoma raduju očekivanja rejting agencije Mudiz da će naša zemlja u 2021. godini ostvariti značajan rast od čak 6 odsto i potpuni ekonomski oporavak, te da će se javni dug vratiti na prethodni opadajući trend od 2021. godine, što je u suprotnosti sa mišljenjem pojedinih ekonomskih analitičara u Srbiji.
Rast vođen investicijama, poboljšanje svih makroekonomskih pokazatelja, odgovorna monetarna i fiskalna politika - ostaju nam i dalje glavna agenda. Ta naša opredeljenost će se uskoro videti i u budžetu za 2020. godinu, na čijoj izradi aktivno radimo. Osim toga, raduje me što je agencija prepoznala i trend pada nezaposlenosti, koja je u drugom kvartalu ove godine na istorijskom minimumu od 7,3 odsto, rekao je Mali.
Srbija je, rekao je, imala i pristojan izvoz u proteklom periodu, a orijentaciju u jačanju izvoza primećuje i pomenuta agencija, te tako država planira i da svojom politikom još više podrži izvoznike.
Od velike koristi bi bila i podrška kroz osiguranje izvoznih poslova, odnosno jačanje uloge Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, zatim novi sporazumi o slobodnoj trgovini kao i nastupi firmi na vanevropskim tržištima, kao i još veće povećanje trgovinske razmene u regionu, gde je Srbija već apsolutni lider, kazao je Mali.
On je dodao da Srbija vidi svoju šansu i pregrupisavanju lanaca snabdevanja evropskih kompanija i njihovu preorijentaciju na bliža tržišta, gde leži šansa za ceo Balkan i Istočnu Evropu.
Ministar je ponovio i da su paketi ekonomskih mera kao što su povoljni krediti preko Fonda za razvoj, ali i komercijalni krediti realizovani preko garantne šeme, obezbedili da preduzeća nastave svoje proizvodne aktivnosti, bez većih zastoja.
Ostaje nam da u saradnji sa NBS, dakle monetarnim merama, koje su isto tako bile odlične, ali i drugim načinima, radimo na što boljem pristupu finansiranju, da se očuva kreditni potencijal domaćih banaka i da se obezbedi povoljno investiciono finansiranje malih i srednjih preduzeća kao i porodičnih firmi, jer su oni nosioci razvoja, ocenio je Mali.
Mudiz u svom izveštaju u prvi plan ističe da je dodatni fiskalni prostor za apsorpciju negativnih posledica korona virusa na javne finansije Republike Srbije u 2020. godini obezbeđen zahvaljujući merama Vlade Republike Srbije koja je ostala dosledna u očuvanju stabilnosti javnih finansija i kontinuiteta aktuelne ukupne ekonomske politike i uložila velike napore koji su doveli do primarnih budžetskih viškova od 2016. godine i doprineli značajnom smanjenju javnog duga na nivo 52,9% BDP-a na kraju 2019. godine, dodaje se u saopštenju.
Kako se navodi, agencija naglašava da je povećana otpornost Srbije na šokove u međunarodnom okruženju, pre svega, rezultat dugogodišnje makroekonomske stabilnosti, dostignutog visokog nivoa deviznih rezervi i uređenih javnih finansija, što je omogućilo brzu reakciju prilikom izbijanja pandemije.
U izveštaju se konstatuje da je zahvaljujući sprovedenim brojnim strukturnim reformama i merama fiskalne discipline Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu, kao i merama fiskalne konsolidacije, Srbija ušla u ovu krizu spremna i sa dobro uravnoteženim finansijama, te da su stvorene dobre osnove za održiv privredni rast.
Takođe, uspešne mere monetarne politike sprovedene u prethodnim godinama, rezultirale su stabilnom i niskom inflacijom.
Prema oceni agencije očekuje se samo privremeni blagi porast javnog duga u 2020. godini, pre nego što se on vrati na prethodni opadajući trend od 2021. godine.
Mudiz navodi da će smanjenje javnog duga u kratkoročnom periodu uticati na dalje povećanje kreditnog rejtinga Republike Srbije.
Izgledi za srednjoročni rast u Srbiji su ocenjeni kao snažni, sa potencijalnom stopom rasta od oko 4 odsto, i to zahvaljujući činjenici da se poslednjih godina ekonomija Republike Srbije preorijentisala na izvoz u poređenju sa modelom rasta koji je u periodu pre globalne krize bio zasnovan na uvozu i potrošnji.
U izveštaju se navodi da je u Republici Srbiji u poslednjih nekoliko godina zabeležen rast zaposlenosti i u sektoru industrije ali i u sektoru usluga, a da se u periodu od 2012. do 2019. godine stopa nezaposlenosti konstantno smanjuje.
Prema oceni agencije, zajedničkim naporima Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, kao i donetim sveobuhvatnim paketom mera monetarne i fiskalne politike koji između ostalih uključuje niz mera za podršku domaćinstvima, subvencije za plate, moratorijum na otplatu kredita, smanjenje kamatnih stopa kao i mere za podršku likvidnosti u korporativnom sektoru, efekti krize u Srbiji su znatno ublaženi.
Kako se navodi, očekuje se, da će i pored svih rizika koji postoje, Republika Srbija već u 2021. godini ostvariti značajan rast od čak 6 odsto i potpuni ekonomski oporavak.