okoTVoko: Depresivno leto 2020. godine

Nisam pristalica teorije da su noge u lavoru i sedenje na terasi rešenje. Ostaću ovako aristokratski bled i čežnjivo gledati stare slike sa mora. Ove godine pala je odluka da se ne ide - zato sam se nagledao televizije.

Koliko vidim Albanija je postala neočekivano interesantna destinacija. Tamo su jako gostoljubivi, imaju divne plaže, a može se putovati i preko Merdara... Srpska ljubav prema moru je jača od svake pandemije. Izgleda da je jedini problem u našoj karmi što nemamo izlaz na more, a toliko ga kao narod volimo. Zato i ne čude tolike gužve kad se prvi put Grčka otvorila, tamo daleko gde cveta limun žut. Ali pokazalo se da nas Grci toliko ne vole kao što su se kleli. Bilo je neprijatnosti i ispada. Nevolja uvek pokaže loše ljude. Opet, mnogi su se kleli i u Istru, ali desilo se i grebanje automobila u Poreču. Politika je izgleda učinila svoje. I tu se ođednom pojavila ideja da Srbi ponovo idu preko Albanije.

Pametne glave su tri puta vagale - ići il ne ići na more. Pogotovo je meni bilo teško jer sam panonski mornar koji je svoj mir i tišinu uvek nalazio na moru. Ništa ne smiruje i ne leči kao sunce, more i dobra šlagerska pesma na tu temu. Smatram da Novom Sadu na onako lepu plažu, fali samo more da bi bio savršen grad. Najlepši grad na svetu. Ali tu našu panononsku tugu, najbolje je opevao Đole Balašević. I zaista, nama koji nismo hteli da idemo na more ili da se guramo po banjama, jer je sve bilo rizično - leto je bilo teško i depresivno. Jer dirinčiš, preživljaš celu godinu, planiraš, akontiraš unapred i život ti se svede na jedan vaučer. S druge strane, ove godine je na mrežama postojala izrazita agresija onih koji su letovali. Selfiji, storiji i fotografije su se objavljivali gotovo na svakih deset minuta kao da je u svemu bilo hvalisanja - eto mi imamo para, imamo vezu da uradimo testove, a vi se tamo čvarite. Da li je to sreća što su se pojedini našli u Rovinju, Egiptu ili Turskoj, pojma nemam, ali sve je imalo jednu dozu hvalisavosti i preterivanja. Tako je bilo i na planinskom turizmu - ođednom su se planine predstavljale kao da su Havaji, Dubaji i Bahami. Život je opet pokazao svoje lice - ko je imao sreće u životu i ima love i ovog puta je mogao da ode gde je poželeo. Raja, prosečni ljudi, sirotinja, morala je da misli šta nam donosi septembar, da li je pametno da se poslednje pare iz slamarice troše ili je bolje sačekati jesen i videti šta nam donosi naredni period. Niko ne zna šta sledi. Kakav će uticaj na pandemiju izazvati polazak u školu, povratak na fakultete, kakve su ekonomske posledice svega. Malo je bahato praviti se važan u bazenu kad smo svi u istom sosu. Korona ne bira ko je bogat, a ko je siromašan. Svi smo isti i svi možemo imati isti rizik. Neko ima sreće pa je pregura na nogama, ali korona je pokosila mnoge lekare i mlade ljude. Otišao je i moj omiljeni gost, akademik, prof. dr Novak Vukoje jedan od najvećih stručnjaka za uho grlo nos. I čovek koji je najduhovitije pričao i rešavao problem hrkanja.

Na N1 sam pogledao pravu stvar - imunolog Borislav Kamenov smatra da je vest o tome da je Rusija napravila vakcinu protiv koronavirusa - ishitrena. Dodaje da preterana žurba i nedovoljna kritičnost mogu da budu vrlo negativne i pogubne. Prema njegovoj oceni, za borbu organizma protiv kovida-19 ključno je jačanje imunog sistema, a efikasnost vakcine dovodi u pitanje ističući da priroda još nije odlučila da li da se protiv kovida-19 bori antitelima. Ovo kako živimo stvarno izaziva depresiju i utiče na višak kilograma. Stvar je još gora ako stalno gledate vesti gde je jasno da rešenja za ovu boleštinu nema i da se treba čuvati. A ko voli da se bahati u teška vremena vrlo brzo će videti da smo svi pred sudbinom i Bogom jednaki. Amin.

Aleksandar Filipović