Džudista Aleksandar Kukolj: Sport zahteva maksimalnu posvećenost
Reprezentativca Srbije u džudou Aleksandra Kukolja (28), osvajača prve, istorijske zlatne medalje za našu zemlju na Evropskom prvenstvu 2017. godine, koji je tokom godinu i po bio i prvi na svetskoj rang-listi, sreli smo u Kanjiži, gde se ovih dana pripremaju sve reprezentativne selekcije Srbije.
- Pandemija je pogodila čitav svet, tako da nije vreme za kukanje, iako je među svim sportovima, zbog svoje prirode, džudo jako pogođen - istakao je Kukolj u razgovoru za “Dnevnik”. - Pomirili smo se s prisustvom korone i da taj virus nije neka šala. Koliko god voleo sport i koliko god da sam spreman puno toga da mu dam, ima nešto važnije i od njega: to je život! Ono što je pod mojom kontrolom jeste da treniram i da se nadam njajboljem, kadgod da se desi povratak u normalne tokove, želim da taj trenutak dočekam spreman.
Kukolj veli da osluškuje potencijalnu organizaciju takmičenja, da bi izbegao situaciju da sagori od treninga, fizičkih i psihičkih opterećenja u periodu kada nema takmičenja na tatamiju.
Džudo je Aleksandru Kukolju puno toga doneo, ali je i on njemu puno toga dao. Uostalom, osvajač je prve titule prvaka Evrope od ponovnog osamostaljivanja Srbije i kaže da mu nije bilo lako na tom putu.
- Cenim to što mi je džudo dao, jer postignuto nisam lako stekao. Pristrastan kada je ovaj sport u pitanju, međutim, mislim da moja objektivnost može da se dovede u pitanje. Ono što mi je džudo pružio, mislim da na mnogo mesta nisam mogao da dobijem. Najčešće to ističem, jer kroz sve životne situacije koje te vrebaju, upravo džudo te kroz njih najbolje provede. Bilo je tu i povreda, porodičnih situacija koje sam proživljavao kao mlad i koje bih mnogo teže prebrodio da nije bilo džudoa, tako da je njegov ukupan uticaj na moj život bio i jeste nesumnjivo pozitivan - naglasio je Kukolj.
- Nema smisla da se sagori, pa sam se preorijentisao na specifičnu opštu fizičku pripremu u svakom smislu: od snage do eksplozivnosti, brzine, gipkosti i svega za šta inače nema toliko vremena kada smo u punom pogonu. Osećam se super, jer u prvom momentu bez takmičenja predah mi je malo prijao, ali pauza traje duže nego što bi trebalo, pa se nadam da će se prilike u dogledno vreme stabilizovati.
Zajedničke pripreme svih reprezentativnih selekcija u Banji Kanjiža, prema uveravanju Kukolja, dobra su prilika za oporavak, pogotovo što, prema njegovim rečima, u godinama je kada zna šta radi i mnoge stvari ga ne obavezuju.
- Treneri reprezentacije cene moj rad. Verujem da je tako i zbog mojih stavova, da, koliko god to mogu, podržim ono što su uspeli da izvedu, a što se graniči s gotovo nemogućim u ovoj situaciji. Uspelo se u organizaciji kampa, jer sprovodimo ga maksimalno u pogledu bezbednosti. Moje učešće na kampu je podrška naporima Džudo saveza Srbije, trenerima i takmičarima koji su ovde došli, preuzimajući rizik i s ciljem da izvuku maksimum u ovim uslovima. Zbog toga mi je puno srce što treniram ovde.
Mladima koji ulaze u sport poručuje da samo velika posvećenost može da ih dovede do uspeha. Ne mora to da se nužno odnosi na sport, jer njime prvenstveno treba da se bave iz zdravstvenih i sijaset drugih razloga, vezanih za funkcionalnost u svakodnevnom životu.
- Šta god da mladi u životu izaberu i čime god da se bave, sve zahteva posvećenost. Činjenica je da svi, kada počinju da se bave nekim sportom, očekuju da postanu šampioni i na to nekako računaju. Mnogo je objektivnije da ne dosegnu te visine, iako je sport, između ostalog, zbog toga interesantan i privlačan. Kada život posvetite nečemu, bilo kojoj profesiji, upoređujete se s drugima, da li posao radite bolje i da li ste bolje plaćeni. Tako je i u sportu. Pritisak u glavi je nešto s čim se sportista nosi i odvaja ga od onih koji nisu intenzivnije bili u njemu.
Pored toga što je uspešan sportista, školovanje je Kukolj na svim nivoima završavao kao najbolji u generaciji. Ostvaren je i porodično, ima suprugu i dvoje dece, a tu su i roditelji i sestra. Voli da kaže da su “svi oni zdravi i pravi, a ostvariti se porodično - cilj je za ceo život”.
- Kao roditelj i porodični čovek, tek treba da se izgrađujem. To je misija za čitav život. Uz to, želim da imam još uspeha u džudou, jer to mogu da ostvarim sada i - nikad više. To je nešto na šta sam fokusiran i vezano je za moje profesionalno opredeljenje. Planova imam i za posle, ali o tom - potom. Voleo bih da se zadržim u džudou, nešto i radim po tom pitanju, ali je sve još dovoljno daleko da ne moram intenzivno da mislim o tome - zaključio je Aleksandar Kukolj.
Milorad Mitrović