Rukometni prvoligaši traže manje namete RSV i RSS
U sportskoj kući u Masarikovoj ulici u Novom Sadu danas je održan toliko iščekivani sastanak predstavnika ženskih rukometnih prvoligaša i Rukometnog saveza Vojvodine, koji su predstavljali predsednik Borislav Perović, potpredsednik Momir Rnić i sekretar Slobodan Višekruna, a povodom osam zahteva koji su klubovi uputili granskom savezu.
Do sastanka je došlo povodom zahteva deset ženskih i, za sada, četiri muška ligaša koji su tražili da se smanje troškovi takmičenja. Prema nekim očekivanjima zajednički sastanak nije doneo ništa novo ono što prvoligaši nisu očekivali.
Klubovi su ponovili da su svi njihovi zahtevi predloženi u dobroj nameri, ali isto tako da hoće da znaju gde se njihov novac troši. Prilikom obraćanja, Duško Stipanović iz Bajmoka je rekao da su klubovi svesni da neko živi za rukomet, a neko od njega, ali isto tako treba imati u vidu da devet klubova od deset nije dobilo žutu banku sa velikim izgledima da će do kraja godine da dobiju jako malo novca od lokalnih samouprava. Oni smatraju da kriza ne može da se lomi samo po leđima klubova, ako će se stezati kajiš onda to treba da rade i funkcioneri i klubovi.
Predstavnik Proletera iz Zrenjanina Dragiša Albulj nije bio zadovoljan sastankom u Novom Sadu, pošto klubovi nisu dobili ništa.
- Ovim sastankom smo ispoštovali prvoligaške klubove u obe konkurencije i izneli naše stavove. Dobili smo ono što smo znali i ranije. Od osam naših zahteva, koji se uglavnom odnose na pomoć klubovima), u šest RSV nije nadležan, jednu tačku je rešio tj. ukinuo RSS, a odnosi se na ukidanje dozvole za sezonu i umanjenja članarine. Mi smo ispoštovali hijerarhiju i proceduru, a sada nam ostaje da vidimo da li ćemo da idemo dalje ili ne. Stav svih klubova je da sa ovim zahtevima idemo i pred RSS. Naši dalji koraci su sastanak sa čelnicima RSS i da nam predoče njihove mogućnosti - rekao je posle sastanka Albulj, navodeći da im se sve više muških klubova priključuje.
- Ne tražimo ništa posebno nego da se izađe u susret klubovima i za njihovu dobrobit.
Osnovni razlog “bunta” klubova je taj da su dovedeni u takvu situaciju da opterećenja i namete od strane Saveza ne mogu da izdrže, čak sada više i neće. Došlo je do toga da je inicijalni okidač bilo nerazumno insistiranje plaćanja kotizacije za nešto što se nije odigralo i poništeno. Čulo se, takođe, da klubovi moraju prvo da namire osnovne troškove poput prevoza, što je najskuplja stavka. Provejavalo je i pitanje da li u ovom teškom vremenu po klubove sudija treba da ima taksu pet-šest hiljada dinara. Ipak se radi o teškom amaterizmu i klubovima je dogorelo, pa se postavilo pitanje da li takse i članarine treba da budu tolike (po 10.000 dinara za dozvolu, pa za članarinu...). Klubovi hoće da se takmiče, to nije sporno, ali treba da se ima u vidu situaciju u kojoj se nalaze.
Čula se i konstatacija da klubove boli i činjenica da ih tokom vanredne situacije niko iz kancelarije RSV nije pozvao, niti pitao da li su svi članovi zdravo i treba li im nešto, ali kada treba da se plati redovno ih kontaktiraju.
Jedan od diskutanata se zapitao ko određuje visinu honorara lica koji vode lige, uzimajući za priimer Drugu ligu da je on 190.000 dinara po sezoni. Izneseno je da direktor lige dobije 80.000 dinara, pomoćnici za suđenje 60.000, a sekretari 50.000 dinara. Klubovi daju pare, pa bi trebalo i oni nešto da se pitaju. To klubovi više neće da trpe.
Dosta se raspravljalo o raznim poteškoćama, nejasnoćama, nedoslednostima i problematici tokom ligaškog takmičenja, pa čak i to da Savez ne štiti klubove i njihove interese. Veliki je problem i gašenja klubova.
Prvi čovek RSV Borislav Perović je naglasio da je u razgovorima sa klubovima zaključeno da je neophodno da se smanje troškovi takmičenja, kako od nezavršene sezone, tako i od nastupajuće. RSV će se sa ostalim regionima zalagati u RSS, čija je to nadležnost, da se u skladu za zahtevima klubova smanje troškovi. On smatra da su u vreme krize i nestašice zahtevi klubova opravdani i da će RSV dati sve od sebe da sa regionima i RSS pronađu najbolje rešenje za sve srpske klubove. Perović smatra da se nedostatak komunikacije u ovom vremenu rezultiralo kao nezadovoljstvo klubova.
Moglo je da se čuje i to da su ligaši razočarani sa činjenicom da RSV ranije nije izašao u susret klubovima da im se pomogne, da iz Saveza idu po opštinama da pomognu klubovima, ali opet da RSV dobije svoj deo, koji je po njima prevelik. Nijednog trenutka, smatraju klubovi, nije se videlo da RSV hoće da izađe u susret klubovima i da pronađe sponzora koji bi olakšao klubovima, inače fabrikama igrača, koji smatraju da treba da se podeli težina situacije.
J. Galić