Na pašnjaku Jaraš u Vojvodi Zimonjiću: Na bunaru, na bunaru – kupači

Lokalitet starog arteskog bunara uređivan je prethodnih nekoliko godina zahvaljujući organizovanju međunarodnih volonterskih kampova, a volonteri rade i ovih dana na njegovom održavanju.

Predsednik Omladinskog kulturnog udruženja „Vemsikal Srbija” i jedan od koordinatora volonterksog projekta uređenja starog arteskog bunara Laslo Vigi ukazuje da je osnovni motiv bio, da ako već postoji ovaj izvor lekovite vode u kanjiškoj opštini, da se onda lokalitet malo sredi, pa da lokalno stanovništvo, ali i posetioci iz okoline, pa i turisti iz udaljenijih krajeva imaju mogućnost da upoznaju lepotu i blagodet prirode.

Arterski bunari su odavno postali blagodeti vojvođanske ravnice, pa su postali „čudo Jaraša” kod Kanjiže. Varoški oci Kanjiže su 1893. godine doneli odluku da na Jarašu izbuši pet aterskih bunara, odstupajući od uobičajenih kopanih i ciglom obloženih bunara. Do novembra 1894. su urađena samo dva, a jedan je ovaj u Vojvodi Zimonjiću, koji je među mađarskim življem poznat kao bunar Baratovih, nazvan po vlasnicima obližnjih salaša. Nedaleko odavde se nalazi i „Čudotvorni bunar” koji je iskorišćen da se pokrene zamah banjskog turizma u Kanjiži pre više od jednog veka. 

Kada je prvi bunar skoro presušio, Mihalj Košar i Lajoš Herceg iz Hodmezervašarhelja, su 1908. dobili zadatak da ispred salaša Baratovih izbuše novi bunar i našli su dobru vodenu žilu, jer je voda kroz cevi promera 51 milimetar šikljala jedan metar uvis, pa daje 130 litara čiste pitke vode u minutu. Dubina bunara je 264,44 metra, a bunarske cevi su skoro devet metara duže. Dotadašnja pojila na pašnjaku od topolovog drveta posle bušenja novog bunara zamenjena su betonskim. U mobama koje su organizovane od 2016. bunar je obnovljen i uređeno kupalište. 

Voda sa blagim ukusom sumpora se koristi i za piće, a mnogi dolaze da je nose i kući konzumiraju jer se smatra da je lekovita. Posetioci kupališta na jednoj od tabli upućuju se kako da na najbolji način koriste vodu i blato za lečenje raznih boljki. Onima koji se opredele da se mažu blatom preporučeno je da ga namažu po koži i ostave 20 minuta da se osuši na suncu, pa potom speru u jezeru. Sunčanje na klupama postavljenim u jezeru preporučuje se u trajanju od 20 minuta, najbolje ujutro ili kasno popodne.

- Prethodnih godina organizovani su veći ili manji volonterski kampovi koje smo nazvali „Vojvođanska moba”, a ovog puta radi se na održavanju kupališta, jer zbog epidemije Kovida 19 bile su manje mogućnosti za obezbeđenje sredstava preko konkursa, tako da obnavljamo svlačionicu, informacione table i ogradu i uređujemo lokalitet, da posetiocima i kupačima koji ovde dolaze stvorimo što prijatniju i zdraviju okolinu - kaže Laslo Vigi.

Ovogodišnji kamp okuplja 18 učesnika, pa se zbog epidemiološke situacije radi u smenama od po devetoro, a kampovi prethodnih godina su bili masovniji. Pored učesnika iz lokala, dolazili su mladi iz susednih zemalja. Laslo Vigi napominje da su najmasovnija bila prva „Vojvođanska moba”  2016. godine, kada je akcija obnove Starog arterskog bunara pokrenuta, jer su imali podršku oko 300 pojedinaca i firmi, dajući svako prema mogućnostima doprinos da se lokalitet uredi i stavi u funkciju.

Glavni organizatori i inicijatori projekta na uređenju Starog arterskog bunara su Laslo Vigi, Laslo Hajdu i Akoš Važonji i Omladinsko kulturno udruženje „Vemsikal Srbija”, važan partner je bilo Udruženje „Meta tera” iz Kanjiže, a svake godine dobija se podrška od Mesne zajednice Kanjiža, lokalne samouprave opštine Kanjiža, a jedne godine projekat je podržalo Ministarstvo sporta i omladine Srbije. Pre nego što je otpočela realizacija projekta, 2015. godine važnu ulogu odigrala je i Fondacija „Arstopija” iz Budimpešte, koja je isplanirala uređenje lokaliteta, pošto okuplja arhitekte pejsažne arhitekture.

- Mnogi su u početku bili skeptični i nisu prepoznali vrednost ovog lokaliteta i šta smo zamislili da uradimo, ali kako su radovi odmicali dobijali smo finansijsku podršku, donacije u hrani i materijalu - dodaje Laslo Vigi.

Broj posetilaca na kupalištu varira, u zavisnosti od doba dana i letnje žege. Na Jarašu nema visoke vegetacije i puno drveća, tako da kada je najsunčanije ima manje kupača. U vreme kada smo posetili kupalište Silvija Dukai i Antal Gabor su uživali brčkajući se u bazenčićima i valovu bunara, iz kojeg neprestano osvežava jak mlaz vode. Oni vele da im osveženje na ovom kupalištu prija, a da ujedno izbegavaju i veću gužvu koja je na bazenima i plaži na Tisi. Poseta kupača je najveća u kasnijim popodnevnim satima, kada ih bude do 50. Naročito je primetno bilo da su posetioci bili brojniji kada su bazeni zbog epidemije bili zatvoreni, pa su mnogi koristili da posete ovo kupalište. Pristup kupalištu je besplatan, ali iz OKU „Vemsikal Srbija“ umoljavaju posetioce da ono što sa sobom ovde donesu, ponesu kući i ne ostavljaju smeće.     

M. Mitrović

Projekat „Fokus na Kanjižu” realizuje „Dunav produkcija”, a sufinansira Opština Kanjiža. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.