Masovno se gradi, iako je Somboraca sve manje
SOMBOR: Mada spada u red srpskih lokalnih zajednica koje su najteže pogođene depopulacijom i negativnom demografskom stopom, pri čemu se ne može preterno pohvaliti ni procvatom ekonomske krvne slike, stanogradnja u Somboru beleži svoje zvezdane trenutke.
Naime, nakon kratkotrajnog zatišja na ovdašnjem tržištu nekretnina, ponovo se traži kvadrat više, pri čemu cene u elitnoj centralnoj gradskoj zoni znaju da dosegnu čak 900 evra. Tako nije bilo ni u vreme ekonomskog entuzijazma nakon demokratskih promena 2000. godine, koji je potrajao skoro do izbijanja svetske krize 2008.
Po običaju su najtraženiji stanovi u najurbanizovanijem delu grada, Novoj Selenči, a kako tvrde ovdašnji prodavci nekretnina, samo od prošle godine cena je porasla za 50 do 70 evra po kvadratu. U zavisnosti od lokacije i kvaliteta gradnje, sada se cena kvadratnog metra kreće u rasponu od 600 do 750 evra. Kako sami investitori tvrde, rastu novogradnje doprinelo je lakše pribavljanje svih neophodnih dozvola, dok povećanoj tražnji doprinose Somborci, ali i oni kojima se ovaj grad dopada, koji su trenutno na radu u inostranstvu, pa im je potrebno porodično gnezdo tokom godišnjih odmora, posete rodbini ili kao životno odredište nakon odlaska u penziju.
Sasvim očekivano, cene starijih stanova su daleko niže, pa se u ovom delu varoši mogu pronaći dvosobni stanovi stari desetak godina u cenovnom rasponu od 25.000 do čak 40.000 evra, odnosno od 340 do 600 evra po kvadratu. Na ovo utiče pre svega spratnost, kvadratura, ali i tip grejanja, pošto je u Somboru sve manje isplativo imati stan priključen na sistem daljinskog grejanja.
Donedavno je centralno grejanje slovilo kao najefikasnije i najkonfornije, pa su prednost imali stanovi priključeni na daljinsko grejanje. Međutim, pored toga što nije jeftino, takvo grejanje plaća se tokom cele godine. Ovo je uslovilo da sve bolju prođu imaju stanovi priključeni na gasnu mrežu, po pravilu izolovani po najnovijim standardima, pa kupci mogu sami da „diktiraju“ svoju potrošnju energenta, a samim tim i troškove održavanja.
Najčešći kupci su mladi bračni parovi kojima, trenutno, ne trebaju preterano prostrane stambene jedinice, ali i penzioneri koji nakon odlaska potomstva zbog niskih primanja ne mogu više sebi da priušte stanove većih kvadratura. Garsonjere, jednosobni i jednoiposobni stanovi u Somboru, locirani do drugog sprata brzo se prodaju, bez obzira da li je reč o novogradnji ili starogradnji.
Investitorima donekle glavobolju stvara činjenica da je potražnja za trosobnim, četvorosobnim i većim stanovima sve manja, mada svaki, pogotovo novi stan ili lokal pre ili kasnije nađe svog kupca. Iako je novogradnja po stambenoj jedinici iste kvadrature skuplja i po 15.000- 20.000 evra, nešto se proda još dok je zgrada u temeljima, a ostatak kada se zgrada stavi pod krov i finišira, često i po zahtevu samih kupaca.
Posebno su atraktivni stanovi koji niču na mestu starijih, gotovo patricijskih porodičnih zdanja u strogom centru grada, odnosno zgrade koje se podižu na glasovitim somborskim vencima i njihovim rubovima, čija je gradnja omogućena nedavnim promenama urbanističkih uslova. Upravo su kvadrati tih zgrada i najskuplji i dosežu do 900 evra, pa, u zavisnosti od individualizovanog unutrašnjeg uređenja i više evra, ali ova zdanja nailaze i na osudu javnosti pošto njihova arhitektonska rešenja očigledno zanemaruju ambijentalnu celinu o kojoj bi se trebao brinuti nadležni Pokrajinski zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada.
M. Miljenović
Projekat „Sombor danas” realizuje „Dunav produkcija”, a sufinansira Grad Sombor. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva
