Krijumčari ne miruju ni u vreme pandemije, ponovo aktuelan šverc plemenitih metala

Fantastični rezultati koje su carinici ostvarili od početka ove godine potvrđuju da krijumčari ne mare ni za moralne nazore, ni za koronu, već isključivo za profit. Oni ne miruju ni u vreme pandemije, kada su granice manje-više zatvorene.

Tako su pre desetak dana u dva odvojena slučaja carinici zaplenili oko 800 grama zlatnog nakita, vrednog gotovo milion dinara.

Prvi prekršaj otkriven je na prelazu Gradina, kada je za carinsku kontrolu stigao BMV nemačkih registarskih oznaka. Četvoročlana porodica bugarskih državljana je tvrdila da nema ništa osim ličnog prtljaga, ali je prilikom detaljne kontrole u torbi putnice (32) pronađeno  gotovo pola kilograma neprijavljenog zlatnog nakita. Više od 20 ogrlica, narukvica, prstenja i minđuša procenjeno je na oko 600.000 dinara.

Samo pola sata ranije neprijavljen zlatni nakit pronanađen je i prilikom detaljne kontrole „mercedesa” bugarskih registarskih oznaka.

Carinici su početkom februara na prelazu Gradina, u saradnji s policijom, sprečili krijumčarenje oko 850 grama zlatnog nakita.

Prekršaj je otkriven kada je na ulaznu kontrolu pristigao putnički kombi „ford galaksi”, a prilikom kontrole carinik je u jastuku, na kojem se odmarala jedna od prisutnih putnica, pronašao dve zlatne ogrlice i narukvicu, ukupne težine oko 700 grama, čija je vrednost procenjena na gotovo tri miliona dinara.

Potom je i u prtljagu druge putnice pronađeno 17 različitih komada zlatnog nakita, ukupne težine oko 80 grama, da bi i u koferu jednog od putnika bili pronađeni devet zlatnih narukvica i dva prstena, čija je ukupna težina oko 70 grama.

Tog puta više od 20 različitih komada zlatnog nakita, ukupne težine oko 300 grama, čija je vrednost procenjena na oko 330.000 dinara, carinici su pronašli u ladici ispred suvozačkog sedišta i u pregradi za dokumenta između vozačkog i suvozačkog sedišta.

Početkom avgusta, na prelazu Gradina, sprečen je pokušaj krijumčarenja zlatnog nakita čija je vrednost procenjena na više od 200.000 dinara. Prekršaj je otkriven kada je na red za kontrolu na ulazu u zemlju stigao putnički kombi u kojem je, nakon detaljnog pregleda, u ručnoj torbici jedne putnice pronađeno 25 različitih komada zlatnog nakita, ukupne težine oko 200 grama. Neprijavljene zlatne orglice, narukvice, prstenje i minđuše zadržani su do okončanja prekršajnog postupka pokrenutog pred nadležnim sudom.

Iz Uprave carina podsećaju na to da zaplene zlata u raznim oblicima poput nakita, pločica ili poluga, na našim prelazima nisu retkost.

Tako su carinici 20. jula, u saradnji s policijom, na izlazu prelaza Horgoš sprečili pokušaj krijumčarenja zlatne poluge teške 252 grama. Pregledom vozila je utvrđeno da se u kaseti ispred suvozačkog sedišta nalazi i omanja poluga srebrne boje, za koju se osnovano sumnja da je od belog zlata. Na poluzi je ugravirana oznaka „white gold 750”, što je oznaka za 18-karatno zlato, čija vrednost na tržištu sada dostiže oko 50.000 evra po kilogramu.

Samo dva dana ranije, službenici Uprave carina su u farmerkama spakovanim u putnu torbu i u sefu koji se nalazio u prtljažniku „mercedesa” holandskih registarskih oznaka, pronašli više od pola kilograma zlatnog nakita. Kao vlasnik preko 70 ogrlica, narukvica, dukata i prstenja, prijavio se vozač (44), koji je, navodno, vlasnik firme u Holandiji koja se bavi održavanjem.

Na prelazu Aerodrom „Konstantin Veliki” u Nišu, 24. februara, zaplenjeno je investiciono zlato, čija je vrednost procenjena na više od milion i po dinara.

Investiciono zlato proizvedeno u formatu zlatnih poluga ima zagarantovanu finoću 999,9. Poluge se proizvode u prestižnim kovnicama, koje zadovaljavaju najstroža pravila poslovanja u pogledu finoće i težine investicionih proizvoda.

Prekršaj je otkriven kada je pre ukrcavanja na let za Maltu detaljno pregledan jedan 38-godišnji državljanin Mađarske, koji je prethodno tvrdio da nema ništa što bi trebalo prijaviti.

Ispostavilo se da to nije tačno jer je u njegovom ručnom prtljagu pronađeno pet pločica investicionog zlata, ukupne težine 260 grama, vrednih više od milion i po dinara.

Pošto je reč o stranom državljaninu, sud je u hitnom postupku doneo presudu o oduzimanju neprijavljenog investicionog zlata, a putnik je i novčano kažnjen zbog učinjenog prekršaja.

Na istom prelazu, 17. jula, na ulazu u zemlju, pronađeno nešto više od 400 grama neprijavljenog zlatnog nakita prilikom detaljnog pregleda automobila „porše kajen” nemačke registracije. Njime je iz Nemačke ka svojoj zemlji putovala tročlana porodica turskih državljana, koji su takođe rekli da nemaju ništa za prijavljivanje.

Nakon toga je u yepu jakne 62-godišnje žene pronađena kesica s 36 komada različitog zlatnog nakita.

Po nezvaničnim podacima, krijumčari su najčešće turske nacionalnosti, a žive i rade u zemljama Zapadne Evrope. Oni zlato, bilo u polugama, nakitu ili kovanicama, kriju u svim delovima vozila, ali i u torbicama, cipelama, brushalterima, dečjim igračkama, pelenama... Zlatni nakit je otkrivan i u tetrapacima od sokova i mleka, gotovim jelima, šupljinama vešalica za garderobu, a na Gradini je pre nekoliko godina krijumčar sakrio kilogram i po zlatnog nakita u tegle ajvara.

Carinici su zlato nalazili u svim oblicima: u prahu, listićima, polugama, preko lomljenog i pretopljenog, ali je najviše bilo nakita.

Zlato se najčešće švercuje iz Turske ka zemljama Evropske unije zbog velike razlike u ceni. Taj biznis je tipičan primer velike ekonomske krize, ali i sve lošije socijalne situacije. Šverc zlata uvek je bio privlačan krijumčarima širom sveta, pa i onima koji s takvim namerama prolaze kroz našu zemlju. Po nekim izvorima, zlato se na crnom tržištu veoma dobro kotira čak i u „uređenim” zemljama poput Švajcarske, Belgije, Holandije, Luksemburga… Od početka globalne ekonomske krize, cena zlata na tržištu se povećala, a samim tim i broj krijumčara.

D. Nikolić