Studije na DEET-u otvaraju vrata kompanija
Jedan od vodećih departmana na Fakultetu tehničkih nauka – Departman za energetiku, elektroniku i telekomunikacije (DEET), svake godine obrazuje više stotina studenata koji su nosioci tehnološkog i društvenog razvoja Republike Srbije, kao i globalnog društva, kroz brojne kompanije u kojima ostvaruju uspešne karijere.
DEET je naslednik Elektrotehničkog fakulteta koji je osnovan 1971. godine, a danas svojom nastavnom delatnošću i istraživanjem kvalifikuje studente u oblasti energetike, elektronike, informaciono-komunikacionih tehnologija i primenjenog softverskog inženjerstva.
Ta misija je moguća zbog više od 200 zaposlenih koje Departman zapošljava, a koji su raspoređeni na šest katedri, i od kojih više od 100 nose titulu doktora nauka.
Prof. dr Boris Dumnić, direktor tog departmana, za „Dnevnik” navodi da se specifičnost njihovog departmana ogleda u tome što su, osim osnovnih, master i doktorskih akademskih studija, akreditovali i osnovne i master strukovne studije kao posledicu potreba kompanija s kojima sarađuju. U pitanju su, kako ističe, veoma interesantni studijski moduli koji su povezani s elektroenergetikom, elektronikom, informaciono-komunikacionim tehnologijama, obnovljivim izvorima energije, električnim sistemima u vozilima i drugim temama koje su aktuelne u oblasti savremene tehnike i informacionih tehnologija.
– Danas je prosto struka takva da u svakom savremenom segmentu obrazovanja morate da uključite informacione tehnologije, bez obzira na to da li su u pitanju klasične studije iz oblasti tehnike i računarstva ili studije iz oblasti mašinstva, građevine, arhitekture – kaže Dumnić. – Ako govorimo o obrazovnim profilima koji se školuju na DEET-u, prisutnost informacionih tehnologija je veoma velika. Obrazovni profil koji izlazi s našeg departmana je vrlo širok, tu se praktično krije sva elektrotehnika. Imamo usmerenje koje se bavi elektroenergetskim sistemima, bavi se proizvodnjom, prenosom i distribucijom električne enegrije do krajnjih potrošača. Tu se krije veoma savremena oblast, a govori se o takozvanim pametnim elektroenergetskim mrežama, kao što su prenosne distributivne mreže, i bez toga nije moguće funkcionisati u današnjem svetu.
Osim pomenutih modula u kojima se studenti usavršavaju, postoje i obrazovni profili koji se bave energetskom elektronikom, električnim mašinama, pretvaračima energetske elektronike, telekomunikacijama, informaciono-komunikacionim tehnologijama i drugim oblastima bez kojih bi funkcionisanje brojnih uređaja koje koristimo u svakodnevnom životu, medicini, automobilskoj i drugim industrijama, danas bilo nezamislivo. Dobra strana DEET-a je ta što studenti koji se opredele da studiraju na tom studijskom programu prvu godinu pohađaju svi zajedno, nakon čega imaju mogućnost da biraju neki od pomenutih studijskih modula.
Najveće prosečne ocene upisanih
Svake godine se na studijske programe za koje je zadužen Departman za energetiku, elektroniku i telekomunikacije (DEET), upiše oko 550 studenata, dok je ukupan broj studenata na svim studijskim programima departmana trenutno više od 3.000. Na osnovni i najpopularniji program, poznat kao E-1, svake godine se upiše 240 studenata, a direktor DEET-a Boris Dumnić navodi da su i ove godine zadovoljni upisom brucoša.
– Svake godine upisujemo maksimalan broj kandidata koji nam je dozvoljen, a insistiramo na dobroj prosečnoj oceni kandidata iz prethodnog školovanja jer nam je cilj da privučemo što bolje đake koji će krenuti na naš fakultet s dobrom polaznom osnovom – ističe Dumnić, i dodaje da su na DEET-u i studijskom programu računarstva i automatike najveće prosečne ocene upisanih kandidata što, kako kaže, najbolje pokazuje atraktivnost tih studijskih programa.
– To je jedna od velikih prednosti studiranja na tako velikom studijskom programu zato što studenti nekada u startu ne mogu da prepoznaju da li ih interesuju pametne elektroenergetske mreže, obnovljivi izvori energije, elektronika ili rad s nekim telekomunikacionim ili mernim sistemima – navodi naš sagovornik. – Ovako nema nikakvih problema jer imaju godinu dana da razmisle, da se upoznaju s gradivom i izaberu studijski modul na kojem će najbolje napredovati i kasnije lako naći posao, da li u nekoj od kompanija s kojima imamo sjajnu saradnju ili u određenim institucijama i firmama u inostranstvu.
K. Ivković Ivandekić