Mandić: Sportom protiv teških misli; Bogdanović: Cilj su OI

Mandićeva je planirala da završi karijeru na Olimpijskim igrama u Tokiju, ali je nakon odlaganja promenila plan.



"U jednom momentu bilo je teško, ali sport nas uči da se prilagodimo situaciji i da neke izazove naučimo da prevaziđemo. Za mene je to bio jedan veliki izazov, da shvatim da ovo neće biti moja poslednja godina, mnogo volim ovaj sport, nisam htela da prestanem na pola puta kada sam toliko rada i truda uložila da se kvalifikujem na treće Olimpijske igre. Neverovatno je da sam izdržala i istrajala, idemo još jednu godinu. Meni želje i motivacije nikada ne manjka, koliko god da je bilo teško mene sport vadi od teških i loših misli", rekla je ona Tanjugu.



Milica kaže da je tokom karantina trenirala preko dana i da je imala i dalje svoju rutinu, uprkos tome što se nije išlo na takmičenja.



"Trudila sam se da održim formu uz pomoć Galeta (trener Dragan Jović, prim.aut) i drugih trenera. To se trenutno i vidi, sada smo na nekih 60-70 odsto, ali polako dižemo formu".



Takmičenja u tekvondou i dalje nema, a Mandićeva kaže da se kroz treninge trudi da napreduje u bazičnim stvarima, kondiciji, tehnici, detaljima za koje ranije možda nije bilo vremena.



"Stvarno je drugačije od naše svakodnevice, gde su bila dva treninga dnevno, takmičenja svaki vikend. Ništa ne može da se planira, mislim da ima mnogo većih problema u ovoj situaciji od toga što mi nemamo takmičenja u ovom momentu. Trudimo se maksimlano, videćemo kada će kalendar, da li će izaći do kraja godine. Iskreno, radujem se nekom novom takmičenju i novom izazovu koji će biti ispred nas", istakla je Mandićeva.



Srebrna olimpijka iz Rio de Žaneira Tijana Bogdanović "deli iste probleme", a kaže da je period karantina iskorišćen maskimalno da se ostane u formi, kao i da se radilo sa psihologom i kondiconim trenerom.



"Gledali smo da u svim segmentima držimo puta i da ne ispadnemo kompletno iz forme. Kasnije smo počeli i da treniramo na otvorenom, uz korišćenje maske. Navikavamo se na ovu sitauciju, motivišemo se. Mi smo sport koji stalno ima i treninge i turnire, ali možda malo više volim kada imamo turnire, jer su ti dani izazovniji. Sada sve postoje monotono, ali na treninge nam stalno dolaze novi članovi i gledamo da uvek imamo neke novine".



Na pitanje gde pronalazi motivaciju u nedostatku takmičenja Bogdanovićeva je rekla:



"Moj cilj bile su Olimpijske igre, one su pomerene za sledeću godinu i tako sam to i prihvatila. Svesna sam sam da situaciju ne mogu da promenim, treniram i trudim se i za sledeću godinu kao i što sam i za ovu. Motivacija? Volim ovaj sport, uživam u treningu, iako nema turnira. Volim i treninge i ljude iz kluba, ovo je moja druga porodica. Prvi put treniramo tekvondo na otvorenom i to je drugačije za nas. Radimo i sa psihologom, koja nam pomaže kako da održimo motivaciju i kako da ostanemo normalni u ovo doba", istakla je Bogdanovićeva.



Trener Dragan Jović smatra da izlazak iz svakodnevne rutine, u bilo kom poslu, ima određene posledice.



"Sportisti imaju sreću da se veoma brzo adaptiraju na novonastalu situaciju, a naročito u borilačkom sportu koji traje šest minuta, pa nam je svaka sekunda preokret u borbi. Sa ovog stanovišta, naravno da nam je žao što smo poremećeni rasporedom i otkazivanjem. Ali šta da radimo, da kukamo za tim ili nastavimo da treniramo i da nađemo najbolji mogući način da sportisti ostanu psiho-fizički spremni koliko god mogu i da čim se ukaže prva prlika uskoče što zdraviji i spremniji. Važno je da nastavak sezone dočekamo bez povreda.



Jović ističe da se trening nije promenio ni u ovom uslovima, jer uvek ima nešto što treba da se popravi i doradi.



"Kada nemate cilj, a cilj je neko takmičenje, ne vredi praviti pikove i podizati formu takmičarima, jer ta forma u jednom momentu mora da padne. Pošto je rečeno da je iduća godina olimpijska, ja ne pravim nikakvu promenu trenutne rutine. To je održavanje forme i iznalaženje novih načina poentiranja, što će nam koristiti kada se sezona nastavi.



Jović dodaje da je u ovom trenutku teže sportistima nego trenerima.



"Mnogo je teže takmičarima nego trenerima. Mi napravimo trening i spovodimo ga, ali oni moraju da ostanu psihički stabilni i da izdrže sve to. Imamo sportskog psihologa Mariju Pavlović i u ovim sitaucija njeno zanje može doći do izražaja još više i može da nam pomogne. Sve su to zreli takmilčari i ličnosti i vrhunski sportsiti, koji znaju da je sitiaucija ista i u celom svetu, kao i nama.



Trener tekvondo reprezentacije navodi da je jedina dobra stvar u svemu ovome što su srpski sportisti navikli na životne nedaće.



"Stalno pominjem da mi u genima imamo to da možemo brže da prevaziđemo, imamo to neko životno mučenje, za razliku od nekih zapadnih zemalja i onih koji su uvek hodali crvenim tepihom. To može čak da nam bude i prednost u nastavku sezone. Kada je svima loše, najbolje prođu oni koji su već imali loše u životu, a mi smo ga imali", zaključuje Jović.

BEOGRAD: „Emocija tokom osvajanje olimpijskog zlata u Londonu nikada neće izbledeti i taj dan će uvek biti poseban u mom životu”, kaže tekvondistkinja Milica Mandić, koja je Srbiji 2012. godine donela prvo zlato u istoriji.



"Sada na to gledam iz neke druge perspektive, kako sam odrasla i sazrela. Neka sećanja mogu da izblede, ali emocija tog dana mislim da nikada neće izbledeti i za mene to nikada neće biti zaboravljeno. To je poseban dan", rekla je Mandić Tanjugu prisećajući se istorijskog uspeha za srpski tekvondo, koji se desio kasno u noći 11. avgusta 2012. godine u Londonu.

"Za neke je to bio početak moje karijere, a za mene samo nastavak i nešto što me lansiralo do medija i popularnosti. Gale (Dragan Jović prim.aut) i ja volimo da se setimo toga dana i da sa Tićom (Tijana Bogdanović prim.aut) popričamo o tome koliko samo napredovali, šta smo napravili... To je bio jedan dobar početak za tekvondo u Srbiji, da nam dođu mlade nade, da naučimo decu koliko je sport lep i koliko je lepo biti u sportu", rekla je Mandić.



Selektor tekvondo reprezentacije Dragan Jović Gale kaže da je zlato od pre osam godina bilo samo podstrek za nove uspehe srpskog tekvonda.



"To je tada bila kruna, ali sledeće godine očekujemo još bolji rezultat, samo da dođu te Olimpijske igre. Olimpijsko zlato je vrh piramide u sportu i svakom čoveku u svakom sportu to je sreća, ponos, čast, ali i obaveza da ostanete na tom nivou. Mi smo iz tog razloga još više trenirali posle Londona, pa smo doneli još jednu olimpijsku medalju i veliki broj drugih odličja. Na Tijaninu nesreću i celog tima, ona je izgubila zlato zbog nestručnosti sudija, jer su napravili grešku. I ona je trebalo da bude zlatna olimpijka sa 18 godina, ali šta je tu je. Sve ćemo, nadam se, popraviti iduće godine u Tokiju", rekao je Jović i osvrnuo se na planove do sledeće godine kada je se očekuje odložene OI.



"Ne vidim razlog da se Olimpijske igre ponovo otkazuju, ako se već sada najvaljuje pet-šest nekih različitih vakcina. S druge strane, imamo u januaru kvalifikacije za OI koje se nisu održale u maju, a iz našeg kluba Galeb ide Dimiti Nagajev u kategoriji do 58 kilograma i Nikola Vučković iz TK Zmaj iz Rume. Iskreno se nadam da ćemo imati bar jednog muškarca na OI u Tokiju, možda i dvojicu. Poslednji put smo muškog takmičara imali 2012. godine Damira Fejzića. To je naš prvi zadatak, a do OI trebalo bi da se održi EP. Sve između toga i posle toga je stvar podešavanja kalendara. Nadam se da ćemo napraviti dobre rezultate i da ćemo podići formu. A do jula ćemo videti šta ćemo moći da radimo, koliko će moći da se putuje...".



Jović je istakao da ga trenutno raduje saradnja sa olimpijskim timom Brazila, čiji se dolazak u Beograd očekuje početkom septembra.