Zaboravljeni karlovački slikari na jesen pored publikom
Ukoliko epidemiološka situacija ne bude poremetila plan, Karlovčani i publika iz drugih mesta imaće priliku da uživaju u nesvakidašnjem umetničkom događaju – izložbi slika „Zaboravljeni karlovački slikari”, koja je deo istoimenog projekta dr Žarka Dimića i Kulturnog centra „Karlovačka umetnička radionica”.
Poznato je da su Sremski Karlovci bili mesto u kojem i za koje su stvarala najveća slikarska imena srpske umetničke scene svoga doba, poput Paje Jovanovića i Uroša Predića, Jakova Orfelina, Teodora Kračuna, Aksentija Marodića, Milića od Mačve, Ljubice Cuce Sokić, ali ko je sve živeo i stvarao u toj ubavoj varoši upravo će otkriti ova izložba.
– U traganju za takvim umetnicima, uspeo sam da razotkrijem mnoge sudbine, nešto umetničkih dela i priče o ljudima koje su, svaka na svoj način, vrlo interesantne, neke čak neverovatne – kaže Dimić. – To je svojevrsno skidanje naslaga zaborava s ljudi koji su bili deo ove sredine, daroviti, ostavili nešto iza sebe i nestali. Ima ih petnaestak. Mislim da će izložba biti veliko iznenađenje za mnoge. U pripremi je i monografija, a dosta slika i crteža koje sam nabavio od potomaka i ljudi koji nisu ni znali šta poseduju, uramljeno je i spremno čeka trenutak kada će biti izloženo pogledima Karlovčana. Po sadašnjim planovima, u oktobru se može očekivati izložba, a samim tim i promocija monografije. Po rečima Žarka Dimića, jedna od najinteresantnijih ličnosti iz te plejade umetnika je Irma Poturičić, koja je završila akademiju u Budimpešti, što nije bilo tako uobičajeno u njeno vreme, budući da su se slikari najčešće školovali u Beču. Rano je ostala udovica, i sa ćerkom Zorkom je iz Surčina došla u Karlovce. S protom Jovanom Živkovićem vodila je knjižaru, na istom mestu gde je „Kairos”. Dimić kaže da je ostavila svega dve slike iza sebe, ili se za više ne zna, ali je dosta uticala na ostale darovite Karlovčane.
Među takvima je i Mirjana Miljušević. Ona je druga zaboravljena slikarka obuhvaćena Dimićevom izožbom. Potiče iz imućne porodice, ali je bila komunistički nastrojena. Po Dimićevim rečima, zna se da se družila s Nikolom Koturom, koji je stradao u Sibiru.
– Družila se s ljudima sličnih uverenja i ustaše su htele da ih smaknu – priča Dimić. – Njen otac, poslednji karlovački gradonačelnik Pavle Miljušević, sve što je imao založio je za njen život. Ona se priključila partizanima i udala za nekog komunistu, ali je ipak stradala. Pred Drugi svetski rat studirala je u Parizu. U porodici je sačuvan izvestan broj njenih dela, koje će publika moći da vidi.
Kao posebno otkrovenje Dimić navodi slike prote Đorđa Kolarovića, urednika „Srpskog pčelara”, kojem su Karlovci bili inspiracija. Muzej u Karlovcima poseduje jedno njegovo platno s motivima Stražilova.
Iznenađenje će za mnoge biti, smatra Dimić, i saznanje da su dvojica braće iz porodice Konstantinović bila sjajni crtači. U to koliko dobri su bili, moći će da se uvere na predstojećoj izložbi.
potpis1:
potpis2:
