Opredeljenost nemačkih kompanija za Srbiju nepromenjena

Istovremeno, Zeliger u intervjuu za Tanjug ističe da je opredeljenost nemačkih kompanija da posluju u Srbiji ostala nepromenjena.



"Živimo u globalnom svetu i svaki biznis je pogođen krizom, ali, kada pogledamo naše firme, one rade kako najbolje mogu. Neke industrije bolje, neke lošije. Međutim, opredeljenost nemačkih kompanija za Srbijom je nepromenjena", istakao je Zeliger.



Na pitanje šta za njihovo poslovanje znače projekcije rasta i očekivanja srpskih vlasti da će Srbija ekonomski najbolje proći kroz krizu izazvanu kovid19, Zeliger kaže da je to od značaja za sve investitore, bez obzira odakle dolaze.



"Ako zemlja uspe da na dobar način prođe kroz krizu, to će pomoći svim privrednicima i firmama koje u njoj posluju. Ali, ovo nije takmičenje. Suština je da pomogne onima koji imaju ogromne probleme i kojima je pomoć neophodna", objasnio je on.



Nemački investitori, kao i srpski i bilo koji drugi, imaće, kako kaže, koristi ako se nađe potrebna ravnoteža.



„Zadovoljni smo da možemo da damo savet ili da podelimo iskustva iz Nemačke sa srpskom vladom, kako bi se taj balans pronašao, jer je to vrlo teško", rekao je Zeliger.



Na molbu da uporedi Srbiju i Nemačku po pitanju mera podrške privredi, Zeliger kaže da je to jako nezahvalno.



Nije fer, primećuje, porediti te dve zemlje, zato što je Nemačka bukvalno “upumpavala” milijarde, veliki novac, čak i u poređenju sa Italijom ili Španijom.



S druge strane, ukazuje da je Vlada Srbije prethodnih godina stabilizovala budžet i značajna sredstva uložila da pomogne privredi.



“Da li je to dovoljno? Nikada nije dovoljno i tek ćemo videti u narednim mesecima koji je zapravo uticaj ove krize”, podvlači Zeliger.



Primera radi, ukazuje da se čak i u Nemačkoj, i pored svih mera, mnoge radnje zatvaraju , jer nekada ni ta pomoć nije dovoljna, niti se može pomoći svima.



Na pitanje koliko je "korona kriza" uticala na nemačke investitore u Srbiji, podsetio je da je istorija nemačkih investicija "veoma snažna", da je poslednjih godina udvostručena robna razmena dve zemlje, dok nemačke kompanije u Srbiji, oko 450 njih, zapošljavaju između 60. 000 i 70. 000 radnika.



On je rekao da je prvo što su kompanije uradile po izbijanju epidemije bilo da obezbede svoje zaposlene, a potom da se prilagode novonastaloj situaciji i stabilizuju svoje poslovanje.



Neke kompanije su svoje projekte odložile, ali se biznis model nije promenio, kaže Zeliger, koji je uveren da će mnoge kompanije ponovo pokrenuti projekte.



Što se Hemofarma tiče, Zeliger je istakao da ništa u poslovanju nije promenjeno zbog pandemije i da postoji strateški plan koji se dosledno sprovodi.



"Poslovanja kompanija, usled korona krize, svakako su poremećena, jer je privreda proteklih meseci bila suočena sa nenormalnom situacijom, koja je važila za sve", primetio je Zeliger.



S tim u vezi je kazao da su postojale priče na društvenim mrežama da bi proizvođači toalet papira, kolika je bila potražnja u to vreme, mogli kupiti Epl, jer je vrednost njihovih proizvoda pala.



Uveren je, ipak, da će "sve doći na svoje".



Upitan za moguće nove investicije iz Nemačke, Zeliger ističe da glavne investicije dolaze od kompanija koje su već u Srbiji.



"Kada pogledate Simens, Hemofarm i neke druge, mi investiramo konstantno u širenje. Svake godine puno ulažemo, možda više nego oni koji dolaze prvi put na ovo tržište. To je nešto što se tiče internog planiranja, bez javnog prikazivanja I fešti", objasnio je on, ukazujući da Hemofarm godišnje, u proseku u Srbiji investira 20 miliona evra.



Hemofarm, prema njegovim rečima, ništa nije odložio i proizvodnju je podigao na najviši nivo ikada, uz opredeljenje da nastave tako.



Kazao je da Hemofarm proizvodi sedam milijardi tableta godišnje, te da kada zaposleni znaju da ljudi zavise od tih lekova, onda ih to čini ponosnim i još odgovornijim.



Zeliger je podsetio da su nemačke investicije tradicionalno fokusirane na automobilsku industriju, plastiku i elektroniku, što će ostati i u budućnosti, dodajući da zna mnogo kompanija koje su zainteresovane za IT proizvode u Srbiji.



"Dugo sam u Srbiji, volim ovu zemlju. Postoji usmerenost na Balkan. Srpski proizvodi su dobri za izvoz, ne samo na evropska, već i druga tržišta, i zahvalan sam nastojanjima vlade da sklapa ugovore sa mnogim zemljama o izvozu", rekao je on.



Što se tiče relokacije strateške proizvodnje iz Azije u Evropu, Zeliger je primetio da je tokom pandemije globalni lanac snabdevanja, koji je u farmaceutskoj industriji veoma važan, bio poremećen, pa je tako Indija "zatvorila" izvoz, Kina ga je smanjila, a neke druge zemlje uvidele da moraju da se oslanjaju na sebe.



"Međutim, zbog proizvodne cene, ne vidim da će se nešto brzo promeniti, pošto svaki evrocent može da odluči o tome koji će se lek primeniti u terapiji. Zbog te činjenice, Srbija može biti u fokusu", dodao je on.



Ukazao je da Hemofarm u Srbiji već dugi niz godina proizvodi antibiotike, kao i 3.500 proizvoda za celu STADA grupaciju.



"Ako političari žele neku proizvodnju u sopstvenoj zemlji moraju da se pobrinu da ona bude isplativa. Mi ulažemo mnogo u ekologiju, imamo visoke standarde poslovanja, pa proizvodimo malo skuplje nego u Aziji", dodao je on.



"Kao privredna komora Nemačke učinićemo sve da se skrene fokus na Srbiju, jer ko je bolji ambasador od privrednika", kazao je on.



Zeliger na kraju primećuje da je Vlada Srbije dosta fokusirana na održavanje stabilnosti zdravstvenog sistema, a u tome je, kaže, Hemofarm, kao farmaceutska kuća, prirodan partner, zbog čega i razgovaraju sa nadležnima kako bi se videlo šta mogu da urade kako bi pružili podršku.



Ključno je, podvlači, slušati savete stručnjaka.



"Postoji jedna velika zemlja koja je ponosna na Diznilend i druge stvari. Međutim, videlo se sada da oni nisu otvoreni za slušanje saveta stručnjaka i tamo se dešava katastrofa, u vezi sa brojem slučajeva zaraženih i preminulih. Ne bi trebalo da se tako nešto desi u zemlji ''prvog sveta''. Vlade koje su slušale stručnjake, uspele su da se dobro izbore sa ovom situacijom. Ključ uspeha je u tome - da se slušaju saveti stručnjaka", naveo je Zeliger.