Na današnji dan počeo Prvi svetski rat

Nikola Pašić, predsednik srpske vlade i ministar inostranih poslova, primio ju je u niškom hotelu „Evropa”. Poštar koji mu je uručio ratnu objavu kasnije je posvedočio prve Pašićeve reči: "Austrougarska nam je objavila rat. Naša stvar je pravedna, Bog će nam pomoći."



Veliki rat, kako je nazivan do početka Drugog svetskog rata, jedan je od najznačajnijih ratova koje je Srbija vodila i koji zajedno sa Balkanskim ratovima bio borba za oslobođenje i ujedinjenje, trajao je do 11. novembra 1918. godine, podseća istoričar dr Aleksadnar Životić.



"Srbija je u taj rat ušla, jer je bila napadnuta. Bio je to rat u kome je Srbija podnela ogromne žrve, koje ni danas nisu precizno utvrđene, ali je svakao, zasigurno, stradala trećina vojno sposobnog stanovništva", rekao je Životić za Tanjug i podsetio da je Srbija tada praktično porazila tri velike imperije.



Srbija je iz Velikog rata izašla kao pobednica i stvorila jugoslovensku državu, podsetio je Životić.



U Prvom svetskom ratu, učestvovala je većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena saveza - Saveznika okupljenih oko Antante i Centralnih sila. Pod oružjem je bilo više od 70 miliona ljudi, a od toga oko 60 miliona je bilo mobilisano u Evropi. Poginulo je više od 10 miliona ljudi, a oko 20 miliona je ranjeno, podsetio je Životić na zvanične brojke.



U decembru 2019. godine objavljeno je kapitalno izdanje "Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu arhivske građe Vojnog arhiva".



Taj kako su ga nazvali izdavački poduhvat veka, uspeo je da sačuva od zaborava 322.778 imena i prezimena slavnih predaka, slavom ovenčanih srpskih vojnika i njihovih komandanata, koji su u bitkama govorili ne "napred" nego "za mnom".



Životić koji je bio recenzent tog projekta, rekao je da je reč o imenima vojnih žrtava popisanim na osnovu vojnog arhiva.



"Iako se ni danas ne znaju precizne brojke, Srbija je i dalje zemlja sa najvećim gubicima. I dalje se ne znaju sve civilne žrtve, ni gubici koji su posledice rata, a ni broj žrtave velike epidemije na kraju rata", dodao je on.



Povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, često se iznosi podatak sa Mirovne konferencije u Versaju 1919. godine, da je Kraljevina Srbija imala 1.250.000 žrtava, a da to predstavlja 28 odsto stanovništva koje je imala pre rata. Francuska je imala 10,5 odsto, a Nemačka 9,8 odsto približno kao Austrougarska, SAD 0,2 odsto.

BEOGRAD: Prvi svetski rat počeo je na današnji dan pre 106 godina, a u znak poštovanja za doprinose Srbije i žrtve srpskog naroda u Velikom ratu, četiri godine kasnije 28. jula 1918. godine, na Beloj kući i svim američkim institucijama zavijorila se srpska se zastava.



Zvaničnici ambasade SAD u Beogradu u izjavi za Tanjug podsećaju na taj veliki dan, kada je 28. predsednik SAD Vudro Vilson po savetu prijatelja Mihajla Pupina izdao uredbu da se na Belu kuću postavi srpska trobojka, i poručuju da Amerikanci i Srbi ne bi trebalo da zaborave zajedničku istoriju.



"Prijateljstvo dva naroda, koje danas postoji, kovano je pre više od veka, tokom Velikog rata", naveli su iz ambasade i podsetili da je zastava bila samo jedan u nizu akata solidarnosti Amerikanaca sa srpskim narodom, koji su tokom Prvog svetskog rata podneli ogromne žrtve.



"Amerikanci i Srbi ne bi trebalo da zaborave zajedničku istoriju", poručili su iz ambasade i podsetili na na hiljade mladih Amerikanaca srpskog porekla koji su dobrovoljno prešli Atlantik i borili se rame uz rame sa svojim sunarodnicima.



"Čuveni poster Malvine Hofman pozvao je ljude da daju donacije za stanovništvo Srbije. Pupin, Mabel Grujić i drugi prikupili su ne samo novac, već i hiljade tona humanitarne pomoć i za siromašne i raseljene iz Srbije", naveli su iz ambasade i podsetili i na akciju koju je organizovao Pupin, a kojom su dostavljani lekovi, hrana, poljoprivredna oprema, automobili za dostavu pomoći i ambulantnih vozila.



Iz ambasade podsećaju i na Amerikance Ričarda Sronoga, direktora Harvard škole za tropsku medicinu i jednog od vodećih svetskih epidemiologa koji je u Srbiji radio na suzbijanju širenja tifusa, na filantropa Džona Frotingam i njegovu suprugu Jelenu Lozanić koji su darovali terensku bolnicu, poslatu u Skoplje, a osnovali su i dom za ratnu siročad u Vranju.



Srpskim borcima na ratištu pomagala je i Rozali Morton koja je osnovala prvu žensku bolnicu u Beogradu.



"Saveznici smo bili ponovo i tokom Drugog svetskog rata. Amerika je neizmerno zahvalna srpskim porodicama koje su od nacista sakrile 500 američkih i savezničkih pilota i pomogli im u Operaciji Haliard 1944", naveli su iz ambasade SAD.



"Mi Amerikanci danas smo posvećeni da sarađujemo zajedno sa srpskim partnerima i radimo na jačanju demokratije, povećanju prosperiteta i uvođenju mira i sigurnosti u Srbiju i region", navodi se.



Čast da se neka zastava ikad do sada nađe na Beloj kući pripala je još samo Francuskoj, 1920. godine.



U znak sećanja na taj događaj Američka ambasada u Beogradu je povodom 100 godina od podizanja zastave Srbije iznad Bele kuće, u Politici objavila poruku: "Dva naroda. Dve zastave. Jedan datum".



"Mihajlo Pupin bio je počasni konzul u Americi i prijatelj predsednika Vudroa Vilsona. Zahvaljujući njemu, 28. jula 1918. iznad Bele kuće je podignuta zastava Srbije u slavu herojstva njenog naroda. Vi ste zemlja koja je svetu dala Pupina. Vi ste zemlja velilkih ljudi i njihovih dela", saopštila je tada ambasada SAD.



Državni sekretar SAD Robert Lensing tada je rekao da je hrabri srpski narod "žrtvovao sve za slobodu i nezavisnost".