Nenad Lančuški: Razbole se mišljenje

Svojevrstan kuriozitet je da je Lančuški mladi filozof koji pišući drame pokušava da nastavi angažman filozofa kao što je bio Žan Pol Sartr.

Nenad Lančuški ponovo je privukao pažnju projektom odabranim za programe kulturnih stanica Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“. Ovaj put, reč je o izložbi „Skica istorije filozofije“ koja na još jedan način treba da približi filozofsko mišljenje širim krugovima javnosti. U postavci zamišljenoj kao 35 crteža–skica podeljenih po filozofima kroz istoriju, od Anaksimandra do Deleza, Lanučuški bi uzeo i ulogu kustosa-filozofa kako bi „vratio filozofiju na agoru“. Ne da predaje, a drugi slušaju, posle eventualno nešto da pitaju, nego da između ljudi dođe do razgovora.

– To je ono što je filozofija izgubila – kaže Nenad.  

Da ipak krenemo od drame „I ja sam Ognjen“. Je li bilo nekog ođeka posle konkursa Sterijinog pozorja?

– Niko mi se nije javio. Pozorišta sada ne rade, a ja sam i pre toga dramu slao mnogima. Neki su mi se javili, neki nisu. Tako to ide. Jedna rediteljka je zainteresovana, sedeli smo u kafani i pričali, ali treba nam i producent.

O čemu je vaša drama neobičnog imena?

– O dramskoj interpretaciji mita o Orestu. S tim što sam ga osavremenio. Likovima sam dao druga imena i današnji kontekst. Kod mene nije Orest, nego Ognjen, nije Elektra nego Elena... Tematski, drama „I ja sam Ognjen“ bavi se smenom vlasti, sa svim motivima iz mita.

A šta je sa izložbom, otkud interesovanje i ideja da se filozofija predstavlja izložbom?

– Ta ideja mi je već duži period u pozadini. Nisam imao prilike, ni konkretne motivacije da je ostvarim. Kad sam video konkurs Fondacije, došao je na red pokušaj njene realizacije. Još dok sam bio na studijama filozofije, s jednim kolegom, dok smo spremali ispite, često smo sebi crtali kako bi razjasnili o čemu se radi u tim filozofskim sistemima. Jedan dan mi je palo na pamet da bi se mogla napraviti izložba takvih skica – filozofskih sistema. To bi ujedno bila i svojevrsna konceptualna izložba, predstavljanje ideja, ne umetničkog dela. Mislim da na taj način ljudi koji nisu iz sveta filozofije mogu da pogledaju te skice, a u samom projektu bih bio prisutan kao kustos–filozof koji bi razgovarao sa ljudima.

Tako bi možda ljudi koji nisu iz sveta filozofije, a to im je opskurno i apstraktno, mogli da se približe filozofskim idejama. Filozofija je danas zaključana i zatvorena, potpuno hermetična, u akademskim krugovima. Nedostupna je svetu. Čak i radovi koji se pišu, objavljuju u zbornicima, čitaju filozofi i sve se vrti u krug. Čak ni ljudi koji se bave umetnošću i drugim naukama ne vide više značaj toga. Ne komuniciraju sa tim. Moja ideja i kroz ovo i kroz možda neke buduće projekte, moja potreba kao filozofa je pokušaj angažovanja na komunikaciji sa drugim delatnostima.

Šta je značaj filozofije danas po Vama?

– Prvo moramo razumeti čime se filozofija bavi – mišljenjem, koje je u osnovi svakog drugog mišljenja. Nauke su proizašle iz mišljenja, umetnost komunicira sa filozofijom, politika, ekonomija... Meni je najinteresantnija ta kriza filozofije, zatvorenost u akademske krugove, što za posledicu ima da je danas najpopularnija literatura koja se kupuje – teorije zavere. To je za mene kriza mišljenja. Ponovo imamo uverenje ljudi da je zemlja ravna ploča. Poslednji put je tako bilo  srednjem veku. Filozofija danas bi trebala da se angažuje. Kao što se terapeuti bave lečenjem ljudskih emocija, filozofija bi trebala da leči mišljenje, jer se ono razbolelo. To je pravac u kojem razmišljam. 

Da li svoje dramsko pisanje doživljavate kao filozofsku angažovanost?

– Da. Angažovanost filozofije u 20. veku – Kami, Sartr, pokazali su pišući svoja dela da to može i tako.

Igor Burić

Izložba „Skica istorije filozofije“ Nenada Lančuškog biće otvorena danas u 18 sati, u kulturnoj stanici Eđšeg.Posetioci će izložbu moći da pogledaju od sutra do 1. avgusta, s tim da će svaki dan u preciziranim terminima biti organizovani njeno interaktivno predstavljanje i razgovori sa autorom.