Jezikomanija: Transkripcija
Transkripcija u lingvistici predstavlja prenošenje zvukova iz jednog jezika u drugi pisanim simbolima.
To je, u stvari, prilagođeno pisanje izraza stranih jeziku u koji se transkribuje.
U savremenoj lingvistici, razlikuju se dva načina transkripcije — glasovna i pravopisna. Glasovna predstavlja prenos glasovima jezika u koji se transkribuje najsličnijim onima u jeziku iz koga se transkribuje. Pravopisna predstavlja prenos prema prethodno određenim transkripcionim pravilima i najvećim delom je zasnovana na prvoj.
Vlastita imena iz „trećeg“ jezika ne prenositi na engleski način: bivši Lenjingrad zove se Sankt Peterburg, nikako Petersburg, kineski grad je Šangaj, ne Šenghaj, bitka je kod Salamine, a ne kod Salamisa... Isto važi i za imena božanstava: kod nas je Artemida, nikako Artemis...
U srpskom jeziku se kod stranih muških imena menja i ime i prezime: „Volim muziku Reja Čarlsa”. Zato se prisvojni pridev ne može napraviti od imena i prezimena – ne „Miki Mausov drugar Šilja”, već „drugar Mikija Mausa”.
Prema praksi u našem jeziku transkribujemo sva imena i nazive – Njujork tajms, Pari mač, Algemajne cajtung i slično.
Međutim, ukoliko bi transkripcija grafički isuviše izobličila pojam moguće je napraviti izuzetak: Fruit of the Loom (prepoznatljivije je nego Frut ov d lum) ili Windows XP – bolje u originalu nego transkriobavati u Vindouz Iks-Pe.
Isto važi i za naslove pesama popularne muzike: No Woman No Cry, Here Comes the Rain Again, We Are the Champions...
N. Mirković
