Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Evropska unija nema viziju, ključno je šta Srbija traži

16.07.2020. 09:08 09:13
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

LONDON: Profesor na Londonskoj školi ekonomije LSE Džejms Ker-Lindzi ocenjuje da Evropska unija, iako želi konačno rešenje, ne zna u kom pravcu da usmeri dijalog između Beograda i Prištine da bi se do tog došlo i naglašava da je suštinsko pitanje za pronalaženju tog rešenja svodi na to - šta Srbija traži za priznanju kosovske nezavisnosti.

"Problem je to što EU jednostavno ne zna kako dalje i u kom smeru da vodi ove razgovore da bi se došlo do konačnog rešenja kosovskog problema. Fokus dijaloga u cilju normalizacije odnosa kroz razne pojedinačne oblasti je ogromno trošenje vremena i energije", kaže Ker-Lindzi za Tanjug uoči nastavka dijaloga Beograda i prišrtine u Briselu.



Komentarišuće teme koje će biti na agendi pregovora Beograda i Prištine danas u Briselu Ker-Lindzi kaže da se sve u suštini svodi na jedno pitanje, a to je šta Beograd zauvrat želi za priznanje kosovske nezavnosti.



"Priznanje žele i SAD i EU žele da postignu. Možemo da pričamo o normalizaciji i dijalogu, ali ovo je ključno pitanje koje traži odgovor", ističe Ker-Lindz.



On dodaje da će beskrajni razgovori, kako kaže, oko malih pitanja samo odužiti ovu situaciju.



Postoje brojna pitanja koja moraju da budu predmet dijaloga, uključujući religijske lokalitete na KiM i prava Srba koja žive tamo i sve to treba da bude deo konačnog sporazuma i mislim da konačni sporazum može biti postignut.



Vraćanje na bavljenje malim pitanjima na individualnoj osnovi, a nakon toga beskrajno bavljenje sprovođenjem tih sporazuma će odužiti ovu situaciju u godinama koji dolaze, a smatram da je došlo vreme za sveobuhvatni sporazum", ocenjuje Ker-Lindzi.



Ker-Lindzi ponavlja svoju tezu da sve probleme treba da se razreše u jednim sveobuhvatnim sporazumom, ali smatra da je dobro to što EU želi dijalog jer to govori da postoji koherentnosti u njenim ciljevima - šta želi da postigne i kako proces treba da se odvija.



"U ovoj fazi mislim da je EU relaksiranija zbog toga što razgovori nisu više u rukama SAD. Ali sada kada je EU ponovo glavna, čini se da nemaju ni malu ideju o tome šta dalje da radi", upozorava Ker-Lindzi.



Upitan da li veruje da Brisel spreman da podrži kompromisno rešenje i da li postoji mehanizam koji bi ponudio nešto Beogradu i Prištini za dostizanje kompromisa, Ker-Lindzi kaže da je činjenica da EU želi da pronađe rešenje jer odugovlačenje ovog problema nije u interesu EU, međutim ističe da sumnja da sučlanovima Evropske komisije, ako možda iimaju neke ideje šta da rade, ruke vezane od strane Nemačke i Francuske".



"Berlin je odlučan da ograniči razgovore i spreči bilo kakav dijalog o politički osetljivim opcijama, dok u međuvremenu Francuska izgleda želi da spreči brzi napredak tih razgovora jer će to imati uticaj na proširenje EU.



Na pitanje da li smatra da je takav sporazum moguć bez SAD, ali i bez Rusije, on kaže da Moskvu i Vašington treba uključiti u bilo koje konačno rešenje.



"Kada je reč o SAD ja ne vidim velike probleme. Ako se Beograd i Priština mogu dogovoriti o nečemu, ne vidim da bi Vašington stajao na putu tome. Ali takođe može da se desi da bude potrebna pomoć Vašingtona i pre toga", kaže on.



U slučaju Rusije, objašnja Ker-Lindzi, bitno je što bilo koji konačni sporazum treba da prođe u Savet bezbednosti UN, a to, kako navodi, znači da će i Rusija i Kina morati da se slože.



"Ne vidim da bi se Peking suprostavio bilo kom sporazumu, ali mislim da bi Moskva imala svoje razloge kada je reč o pružanju podrške za bilo koji sporazum. Kosovski problem je veoma koristan izvor za ruski uticaj u Beogradu. Kada se on reši Beograd neće morati da se oslanja na Rusiju na način na koji to sada radi", ocenjuje Ker-Lindzi.



On navodi da postoji mogućnost da Moskva pokuša da blokira sporazum na drugačiji način.



"Da li tako što će raditi na sprečavanju njegovog potpisivanja ili potkopavanju nakon što on bude postignut, pružanjem podrške onima koji su protiv. Vredno je pomenuti da je to Moskva činila posle Prespanskog sporazuma između Grčke i Severne Makedonije", zaključuje Ker-Lindzi.

Piše:
Pošaljite komentar