NININE MUSTRE Papuče
Od malena sam naučila da se noge ne vuku po zemlji dok hodaš. To jednostavno nije bilo primereno normalnom, zdravom čoveku. Koraci bi trebalo da se čuju kao ritmični, odsečni zvuci, a ne kao neko naizmenično drljanje po trotoaru.
Kada god bih čula da neko vuče noge dok hoda, pomislila bih da je u pitanju neka starija ili možda bolesna osoba koja se teško kreće. I danas to prvo pomislim, ali na žalost, takve zvuke danas vrlo često čujem, pogotovo leti, ali ne zato što se ljudi teško kreću, nego zato što većina nosi papuče.
Kada posmatram ljude koji prolaze ulicom, u većini slučajeva scena izgleda kao da je iz crtanog filma. Papuče, popularne „japanke“ koje su se nekada nosile samo na plaži, sada se nose u svim prilikama, a u njima retko ko može da napravi normalan i prirodan korak.
Pitame se kako su nas ubedili da je nošenje tih papuča udobno i praktično. Stopala koja su oslonac tela i koja moraju da budu stabilna, u tim klizavim podlogama koje se nemirno migolje, nemaju nikakvu sigurnost. Nožni prsti su neprirodno napregnuti prema gore, kako papuče ne bi spale sa stopala, što stvara dodatno opterećenje i vremenom dovodi do umora, a dužim nošenjem i do raznih deformiteta nogu.
Kada vidim muškarca u papučama, to mi izaziva još veću nelagodnost. Pomisao da taj muškarac nije sposoban da potrči ako je to iz bilo kog razloga u nekom trenutku potrebno, stvarno me rastužuje. Umesto da normalno hodaju, ljudi nekako „nabadaju“ ili drljaju tim papučama po tlu i izgledaju kao neke karikature. A onda, pročitam ovih dana kako će ovoga leta izvesne papuče da budu „hit“ i kako će svi jednostavno morati da ih nose, ako žele da budu u trendu. Ne znam iz kojih se centara u svetu diktira takva moda, ali znam da im cilj sigurno nije da se ljudi normalno, prirodno i neometano kreću.
Naravno da i ja imam papuče i da ih nosim leti. Ali mi nisu ni udobne ni prijatne i nosim ih samo na kratkim relacijama i to sve ređe. Koliko god da se trudim, ne mogu u njima bezbedno da hodam. Ne osećam se sigurno ni stabilno, a to mi mnogo više smeta nego da mi je toplo po stopalima.
Potražila sam neke podatke o papučama i naišla na veliki broj upozorenja da se zbog nošenja papuča svake godine povećava broj povreda u svetu. Nikako ljudi ne mogu da shvate da je njihovo nošenje rizično, pa se šetaju po nekim kozijim stazama, pentraju se po stenama i drugim neravnim i opasnim terenima, i samo mala nepažnja je dovoljna da stopalo sklizne, da se čovek saplete i da se desi ozbiljna nezgoda i povreda. Sami sebe dobrovoljno spotiču.
Stvarno smo blesavi koliko lako nasedamo na lepo upakovanu reklamu. Uopšte nam nije važno što logika kaže da nešto nije ni udobno ni praktično, ako reklama kaže suprotno. A „najjači“ argument u korist papuča mi je onaj da ih svi nose. Ja ipak verujem da je za čoveka dobro, samo ono što je prirodno, a slobodno, stabilno hodanje, kao i trčanje, predstavlja čovekovo prirodno stanje. Zato dižem svoj glas protiv papuča, a u korist sandala, kako bih se u životu što manje spoticala.
Nina Martinović Armbruster