Izlog knjiga: Životi ljudi i životinja

U knjižarama se upravo pojavila knjiga priča “Brak crvenih ribica” Gvadalupe Netel, istaknute meksičke književnice. Ova zbirka nagrađena je priznanjem za kratku prozu „Ribera del Duero”.

Predstavljajući ovu zbirku prevodilac Ana Marković ukazuje da je ona zasnovana na analogijama i kontrastima između života ljudi i životinja, pa čak i ljudi i gljiva. Obuhvata pet priča u kojima se egzistencijalne krize junaka redom povezuju sa životima riba, bubašvaba, mačaka, gljivica i zmija. Tim postupkom autorka dovodi u sumnju mogućnost ljudskog uticaja na vlastitu sudbinu i otvara uvid u nesvesnu, a ponekad i mračnu stranu ljudske psihe.

“Brak crvenih ribica” je vrlo suptilan prikaz ljudskih nedaća i strahova, lišen svake visokoparnosti i moralisanja, saosećajan prema likovima i nenametljivo kritičan prema društvenim odnosima, u kome ponajviše očarava sámo autorkino umeće pripovedanja.

Proza Gvadalupe Netel (1973) prevedena je na 17 svetskih jezika. Objavila je romane “Telo u kome sam se rodila” (2011) i “Posle zime” (2014), za koji je dobila nagradu „Eralde”, kao i zbirku priča “Latice i druge nelagodne priče” (2008).

Večiti autsajder Izdavčka kuća “Arete” odlučila se da u svoj zanimljiv program uvrsti i debitanski roman “I magarica ugleda anđela” Nika Kejva, australijskog muzičara, kompozitora, književnika, scenariste i glumca, najprepoznatljivijeg kao frontmena rok benda Nick Cave and the Bad Seeds.

Roman je objavljen još 1989. a na srpski ga je preveo Goran Sinadinović. Za ovo stilski perfektno ispripovedano književno delo izdavač kaže da je puno groteske, kiše, vlage i mraka. Ovaj zagušljivi i mračni roman, baš onakav kakav od Kejva i očekujemo, nežan je i dirljiv, grub i nemilosrdan, šaljiv i ozbiljan. Pripovedan iz perspektive večitog autsajdera ovo je roman u kome će se, jednim delom, svako od nas pronaći. Junak Nika Kejva, po rečima izdavača stoji naspram sveta koji ga samom svojom prirodom odbacuje. On zbog toga pati i to odbacivanje izaziva bes koji će doći do neverovatnih razmera. Ipak, ljubav je ono što će Kejvovog junaka sa margine gurnuti još dublje u njegovu ograđenu zemlju kiše.

Autor je za ovaj roman rekao ovo je jedan od najbitnijih projekata u njegovoj karijeri. Strana kritika doživela ga je kao eksploziju lingvističkog elana i gotičke grotesknosti; užasavajuće, duhovito i tragično, navodeći da su Kejvova nepristupačnost i začudnost ono što je toliko privlačno, pa ipak, postoji nešto u ovom štivu što deluje toliko živo da stremi tome da izađe iz okvira stranice.

Novi roman poznatog savremenog slovenačkog pisca Draga Jančara “Kao i ljubav” pojavio se u Biblioteci “Zlatno runo” izdavačke kuće “Arhipelag” u prevodu sa slovenačkog Ane Ristović. Priča romana smeštena je u Mariboru i okruženju u poslednjoj godini Drugog svetskog rata.

Spajajući intimne sudbine pojedinaca s važnim društvenim tokovima i istorijskim silama koji se odigravaju usred rata, okupacije, logora i gerilskih borbi, Jančar, kako navodi izdavač, ukršta četiri priče o četiri osobe koje su žrtve ili napadači, a nekada i oboje. Svako od Jančarovih junaka u jednom trenutku je žrtva, da bi, promenom ratnih okolnosti, za neko vreme postao pobednik i osvetnik, posednik moći i osoba koja ođednom dolazi u priliku da odbaci nekadašnje strahove i nametnute uloge.

Drago Jančar (Maribor, 1948) romansijer, pripovedač, dramski pisac, esejist, najprevođeniji je savremeni slovenački pisac. Redovni je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. Objavio je niz romana, zbirki priča, drama i eseja. Dobio je između ostalog Evropsku nagradu za kratku prozu, Prešernovu nagradu, Rožančevu nagradu za esej, Sterijinu nagradu za najbolju dramu, Herderovu nagradu, Nagradu „Žan Emeri“ za esej, Nagradu „Hemingvej“, Nagradu „Mediteran“. “Arhipelag” je objavo njegove romane “Podsmešljiva požuda”, “Te noći sam je video” i priče “Džojsov učenik”.       

N. Popov