Promovisana pesnička knjiga Igora Mirovića „Povratak u logos”

Podsetimo, prva pesnička knjiga „Nebo nad Vizantijom” Miroviću je izašla 1994. pod okriljem Književne zajednice Novog Sada, dok iza prethodne „Kremen, plamen” iz 2003, nagrađene Gramatom Pesničke republike, takođe stoji „Prometej”.

„Mirović u knjizi ’Povratak u Logos’ overava da lirski kristalizovana reč nastaje iz dubokog utonuća, iz tišine van sveta. Već je rečeno: Onome u koga je srce čisto, preliva se preko usana. Njega je nosila istinska matica raspoloženja, pevajući on nije tražio razlog, jer samo onaj ko ne treperi zajedno s pesmom - traži razlog. Nemački istoričar književnost Emil Štajger s razlogom veli da se lirika objavljuje, da se uliva u čoveka, da se ukazuje kao umetnost samoće koju je kadar da čuje samo u kome vlada isto raspoloženje”, naveo je Radulović, dodajući da je u knjizi „Povratak u Logos” prepoznao neutoljivu glad za istinskim postojanjem, za čovekom, bratom, njegovim početnim zašto i završnim zbog čega: „Da se pozovem na reči španskog pesnika Miguela de Unamuna: Ako pesnik nije čovek, najmanje je pesnik, više kopija čoveka. I u tom smislu sve čestitke Igoru Miroviću na prilogu koji je dao savremenom srpskom pesništvu”.

Književnik Milutin Ž. Pavlov ocenio je da stihovani spis Igora Mirovića ukazuje na nevolje u kojima smo se našli i koje „planetarno ključaju do bolnog nerazuma”. Po njegovim rečima, Mirović, zagledan u pesmu, razgovara sa crnicom, sa černozemom koji mu je i ispovedni oltar i sudbina, dok je za pesnika Nenada Šaponju u „Povratku u Logos” autor akumulirao pesničku priču „do koje nije lako doći”. „I disperznost tema pokazuje da nije bilo lako komponovati ovu knjigu i nositi se sa njenim sadržajem, koji je zaista esencijalan”, naveo je Šaponja, pojašnjavajući da su u Mirovićevu poeziju ušli prasak savremenog sveta i njegova virtuelna stvarnost. „Sveta koga oblikuju, kako veli pesnik, vesti sa isukanim očnjacima. I to jeste suština našeg sveta, prostora kroz koji svako od nas mora da prolazi kada se zagleda u sebe, a Mirovićevi stihovi su poticaj za to da se u sebe zagledamo”.

„Čitajući ’Povratak u Logos’ imao sam utisak kao da prisustvujem času savremene istorije ispisane pesničkom dušom”, otkrio je glavni urednik „Prometeja” Zoran Kolunyija. „Ova bi se zbirka tako mogla nazvati i Dnevnik naše svakodnevice, dok njeno poslednje poglavlje, ’Svetionici’, pak, govori večito i rečito o dugom i nezavršenom putovanju kroz našu prošlost i, osvetljavajući iznutra likove, uklanjaju zlatne ramove, brišu prepoznatljive likove sa starih grafika i manje starih novinskih fotografija, i na svetlo današnjeg dana donose nam ono neponovljivo zrno instinkta i volje odakle je sve poteklo i kome je toliko toga žrtvovano. Ovim našim istorijskim vertikalama Igor piše nove epitafe...”

Sam autor se najpre zahvalio učesnicima promocije na „rečenicama koje su označile suštinu” njegovog nastojanja da oslika svet i svakodnevicu. „Nastojanja da u prepoznavanju nesavršenosti, koje kod nas polako postaju savršeni oblik bitisanja, suočim i sebe, a kroz stihove, kada ih pročitate, verujem i vas sa mogućim izlazima problema svakodnevice i problema s kojima se suočava savremeni čovek”, rekao je Mirović i dodao da je pomenuti ciklus „Svetionici”, sa pesmama posvećenim Milici Tomić, Jaši Tomiću, Svetozaru Miletiću... samo naizgled „umetnut i neočekivan”. „Pre mislim da je upravo očekivan zbog traganja za uzorima i njihovim delima, koji mogu da pomognu u razrešenju ovog čvora o kojima govore moji stihovi”.

M. Stajić