Polovina studenata zna gde da nabavi narkotik

Ovo je  pokazalo je istraživanje Specijalne bolnice “Vita” iz Novog Sada, povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i trgovine drogama, koji se obeležava 26. juna. Istraživanje je sprovedeno o stavovima, izloženosti i informisanosti mladih o zloupotrebi droga, u cilju podizanja nivoa svesti o ovom problemu, i ukazivanja na neophodnost kontinuiranog preventivnog rada sa mladima. Ovoga puta, u fokusu anonimne ankete bila je studentska populacija, ukupno 439 ispitanika, sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici i Kosovskoj Mitrovici, prosečne strarosti 23 godine.

S obzirom na prethodna istraživanja bolnice “Vita”, rađenih na opštem uzorku mladih od 15 do 30 godina i uzorku srednjoškolaca uzrasta 15 do 18 godina, cilj je bio da se ovakavim odabirom  uzorka dopuni i zaokruži ovaj niz istraživanja na temu zloupotrebe droga kod mladih.

- Dobijeni rezultati govore u prilog tome da je i u studentskoj populaciji prisutan visok nivo dostupnosti i izloženosti drogama u neposrednom okruženju. Tako čak 74 odsto studenata izjavljuje da poznaje nekog u svom bliskom okruženju ko koristi droge, nešto više od 63 odsto ispitanih studenata je bilo direktno ponuđeno nekom drogom (najčešće marihuanom), dok skoro polovina njih (oko 49 odsto) zna gde i od koga mogu da nabave droge. 

Devojke nešto obazrivije od momaka

Takođe, kao i u ostalim uzorcima, tako i kod studentske populacije devojke pokazuju nešto više opreza u stavovima, manje su izložene rizicima i nešto odgovornije u ponašanju u odnosu na mladiće, ali i dalje dele veći deo rizika sa njima. Pa je tako, na primer, predrasuda o podeli na “lake i teške” droge prisutna  kod 70 odsto devojaka, odnosno 76 odsto momaka, predrasuda o mogućem kontrolisanom uzimanju droge je prisutna kod 45 odsto devojaka, naspram 54 odsto kod mladića , dok je drogom direktno ponuđeno 55,7 odsto devojaka i čak 71,3 odsto momaka. Iskustvo sa drogom  je imalo 34,4 odsto devojaka, naspram 42,7 odsto momaka.

Takođe, ispitanici su pokazali smanjenu distancu prema drogama i značajan nivo rizičnog ponašanja kroz potvrdu čak 38,6 odsto njih da je imalo iskustvo sa nekom od droga. Ovaj procenat iskustva sa drogama uzorka iz studentske populacije prevazilazi  rezultate dobijene na uzorku opšte populacije mladih od 15 do 30 godina, koje je na nivou oko 28 odsto - navodi direktor i vlasnik bolnice “Vita” Milan Vlaisavljević.

O smanjenoj distanci prema drogama i relativizaciji rizika od njene zloupotrebe, pored ovog visokog procenta iskustva u konzumiranju, govori i značajno prisustvo tipičnih predrasuda i zabluda o samim drogama, posebno vidljivo kroz pogrešno uverenje da je opravdano deliti droge na “ lake” i “teške”, koju podržava 73,2 odsto ispitanih, kao i rizično razmišljanje da je drogu moguće kontrolisano i povremeno uzimati, bez većih posledica, koje potvrđuje oko polovina ispitanih.

Prvi srednje rizičan

U Srbiji je 15 odsto učenika prvog razreda srednjih škola probalo neku drogu. Upotreba droge tokom života češća je kod mladih koji žive u gradovima u odnosu na sela, pokazala su istraživanja Instituta za javno zdravlje Batut. Mladi najčešće koriste marihuanu, zatim ekstazi, amfetamine, LSD, ali i druga halucinogena sredstva, krek, kokain, heroin.

Svaki deseti učenik prvog razreda srednje škole koristio je neku ilegalnu drogu, a da to nije marihuana ili hašiš.

Rezultati iz navedenog uzorka ukazuju na to da studentska populacija deli rizike okruženja sa svojom generacijom (izloženost drogama, dostupnost i ponuda droge…), ali i da pokazuju nešto veći nivo predrasuda i zabluda o samim drogama, što smanjuje distancu prema njima i relativizuje rizike, Ovakva pozicija ih po dobijenim rezultatima vodi i u rizičnije oblike ponašanja, odnosno veći procenat iskustva sa drogama. To je posebno izraženo kod momaka  gde 42,7 odsto njih prijavljuje iskustvo sa drogama, pri čemu je čak trećina njih koji su potvrdili iskustvo sa narkoticima što upražnjavaju redovno, tj. vikendom ili više puta nedeljno.

LJ. Petrović