Pitomina među jezerima i guskama u šatrinačkom raju

U Šatrincima je nešto više od 300, a u Dobrodolu nepunih stotinu žitelja. Na ulazu u selo je jezero Međeš ili Šatrinačko jezero koje se prostire na 44 hektara, bogato ribom i uređenom plažom i restoranom, dok je na drugoj strani Dobrodolsko jezero. Šatrinci su od sedišta opštine Irig udaljeni 12 kilometara, a do Rume prečicom ima 10 kilometara, međutim, od Dobrodola do Malih Radinaca nema asfaltnog puta, a pored turističkih ambicija na dva jezera i budućim spa centrom, adut meštana je i razvoj guščarstva.

- Mešovita smo višenacionalna sredina, u kojoj su stanovnici pretežno Mađari 60 do 70 posto, koji dobro žive sa komšijama Srbima, Romima i Hrvatima. Ljudi su ovde pitomi, gostoprimljivi i druželjubivi, dobro se međusobno slažemo i nema nekih trzavica, uvek smo spremni jedni drugima da priteknemo u pomoć. Većina domaćinstava živi od poljoprivrede, najviše ratarstvom i u manjoj meri stočarstvom, povrtarstvom i voćarstvom. Poslednjih godina imamo i dosta zaposlenih koji putuju na posao u fabrike u Inđiji i Rumi, za šta imaju obezbeđen prevoz, pa je zahvaljujući tome dosta mladih ostalo u selu. Čak se zaposlio i jedan broj žena, što je, takođe, bitno za obezbeđenje egzistencije - kaže predsednik Saveta MZ Šatrinci Janika Takač.

Takač naglašava da se već duže vreme svi trude da se mladim ljudima omoguće bolji uslovi za život, pa je infrastruktura relativno dobra, na osnovu saradnje sa Opštinom Irig.

- Posle dugo godina uspeli smo da obezbedimo da se adaptira javna zgrada izgrađena još 1957. godine, za šta je lokalna samouprava izašla u susret. Radi se kompletna rekonstrukcija te zgrade u kojoj su škola, zabavište, mesna kancelarija, dom omladine, prodavnica, a rok za završetak posla je 1. septembar. Vrednost radova je preko 12 miliona dinara i to nam je prioritetno ulaganje od velikog značaja - naglašava Takač, napominjući da je u selu aktivno i KUD „Šandor Petefi“ gde se trude da neguju mađarske pesme, igre i običaje.   Šatrinci su se pročuli po najposećenijoj manifestaciji „Guščijadi“ koja se održava u prvoj nedelji oktobra, a koju su uspeli da obogate sadržajnim programom i omasove sve brojnijom posetom, te da animiraju meštane koji su poznati po uzgoju gusaka, da se još intenzivnije bave guščarstvom.

- Gotovo svako domaćinstvo kod nas ima 20, 30 ili 50 gusaka, tako da se guske na velika vrata vraćaju u selo i po tome smo prepoznatljivi. I sam se time malo bavim, pa vidim zajedno sa meštanima da tu ima neke zarade i perspektive, tako da se nadam da ćemo uspeti da što više omasovimo i uzgoj gusaka - kaže Takač.

Jata gusaka su na prostranom glavnom seoskom sokaku sasvim uobičajena pojava. Domaćicu Maju Sekereš smo predveče zatekli kako jato od 20 gusaka sačekuje da uđu u dvorište.

- Ovo je prva godina da držim guske iako sam se još pre osam godina udala u Šatrince. Deca su malo porasla pa mogu da se posvetim i guščarstvu, jer ima lepe zarade od guščije masti i mesa pa nameravam da povećam jato i sa suprugom Tiborom pravim i suhomesnate proizvode - planira Maja Sekereš.

Čim neko negde prozbori da je iz Šatrinaca, odmah se prisete da Šatrinčani imaju gusaka i guščije masti. Marija Sabo neguje jato četrdesetak gusaka, što kako kaže treba i othraniti ispašom na livadi, na glavnoj ulici.

- Ponekad malo zaustavljaju saobraćaj, ali šta da radimo, mirno smo mesto i vozači moraju imati razumevanja, kad već nemamo ležeće policajce ili semafor. Par godina, takoreći početnik sam u guščartsvu, da vidimo kako ide guščija mast koja je tražena za lek, a guščije meso pojedemo kod kuće. Uvek se kolje desetak gusaka radi mesa i masti, da bude sveže i kada se proda mast idemo dalje. Dok je bilo vanredno stanje zbog korone niko nam nije dolazio ni u selo, a sada je opet živnulo. Guske se najviše kolju posle „Guščijade“, vredi ih držati. Pakovanje guščije masti od 200 grama prodaje se za 500 dinara. Od jedne guske ima i do kilogram sveže masnoće, pa bude i do 600 grama masti, a ukusni su i čvarci. Zavisi da li je od guske i gusana, jer gusan zna da teži osam do devet kilograma, a guska oko pet kilograma - objašnjava Marija Sabo, dodajući da su mušterije za mast sa svih strana, zna se za „Guščijadu“ i pomaže internet pa ljudi lako saznaju gde ima gusaka.

Najveće jato od 120 gusaka do skoro je imala porodica Janoša Varge, a od druge „Guščijade“ iz tog najvećeg jata ostao mu je gusan Gaša koji je nedavno preminuo.

- Poživeo je naš gusan Gaša 14 godina dva meseca i dva dana, dostojanstveno smo ga sahranili po lovačkim običajima, jer smo sinovi Robert, Tomislav i ja lovci. Dobro je da se selu obnavljaju jata, a ja ih pošto sam bio povređen držim manje, svega dvadesetak komada. Sa guskama nema nikakvih problema, ujutro ih pustiš na pašnjak na ulicu, idu do potoka na jezerce , a uveče se same vrate kući. Mi smo uvek guske držali radi sebe, a to što se malo proda u jesen i za „Guščijadu“ dobro dođe. Očišćeno guščije meso prodaje se za 500 dinara, a žive vage 400 dinara kilogram. Naše stare majke i babe su čerupale guske i perjem punile jastuke i jorgane, a mlađe i ne znaju da ih čerupaju - priča Janoš Varga.

U Šatrincima se još uvek kada neko nešto radi poslovi obavljaju na mobu, pa je tako u dvorištu sina Tomislava, u vreme naše posete, družina kopala septičku jamu, dok su drugi sin Robert i otac Janoš Varga nadgledali kuvanje svinjskog paprikaša u bograču.

- Paprikaš je od domaće sremačke svinjetine, što se kaže lepe i masne, a povod je radna akcija, pomoć bratu, jer se porodica proširila. Onaj ko voli najviše da jede, taj mora i da kuva, otac je glavni kuvar i degustator, a je mlađi pomoćnik. Svinjetina za paprikaš mora biti prošarana, malo masna, jer od krtog mesa nema dobrog paprikaša. U gradu obično vole da sve to bude čisto meso, ali mi znamo da nema kvaliteta bez masnoće od paufleka, a kada se doda aleva paprika, odgore u kotliću mora da se crveni - uverava Robert Varga.

Robert Vagra se oženio Sanjom iz Čortanovaca, ostali su u Šatrincima, starija ćerka upravo završila osmoljetku, mlađa je još u petom razredu.

- Ko god dođe kod nas misli da se ovde na selu živi lako, zato što se kod nas uvek jede i pije, ali ipak se teško živi. Do Rume idemo naokolo preko Iriga. Đaka je sve manje, od četvrtog razreda putuju u školu u Irig. U nižim razredima u našoj školi je petnaestak đaka koje uče u kombinovanim odeljenjima dve učiteljice, u zabavištu o četvoro-petoro mališana brine vaspitačica Tamara Varga. U Šatrincima rade dve prodavnice, imamo ambulantu koja je do epidemije korone radila dva puta nedeljno, zadrugu drži privatnik, imamo malo sportsko igralište, aktivan je fudbalski klub i Lovačko društvo „Fazan“, a kafanu nemamo. -  veli Robert Varga.

Đura Urban iz Iriga često dolazi u Šatrince, jer su ovde obe njegove ćerke Tamara i Ivana našle životne saputnike Tomislava Vargu i Norberta Hajnala.

Spa centar i bungalovi

U Šatrincima je započet etno kompleks od čijeg završetka meštani mnogo očekuju, jer će obogatiti turističku ponudu. Usvojeni projekat zahteva znatna ulaganja, a sprovedena je javna nabavka da se uredi spa centar sa bungalovima kod etno kuće. Prema rečima Janike Takača do zastoja je došlo zbog epidemije koronavirusa, pa će se rokovi pomeriti pet-šest meseci.

- Projekat je odobren i svi se nadamo da će se realizovati do kraja. Malo smo selo, u kome se autobus okreće, ali uz dva jezera u našem ataru, imamo mogućnost da se za nas čuje i da nam ljudi dolaze u goste – očekuje Janika Takač.

- Supruga Dušanka i ja živimo u Irigu, ali stalno posećujemo decu, tri unuke i prijatelje. Ne znam baš tačno, jer nisam nikada istraživao, ali tri ili četiri generacije naše mađarske familije Urban su ovde u Sremu. Jako slabo govorim mađarski, jer smo u takvom okruženju i mešovitim brakovima, ali kao mali smo učili i govorili mađarski. Moj mlađi brat Karčika u Irigu, bolje se služi mađarskim, znaju ga uglavnom stariji, tako i moja mama Evica koja ima 80 godina perfektno govori i piše maternji jezik mađarski, održava kondiciju u razgovoru sa tetkama i komšijama, jer u ulici gde živimo ima još Mađara. Najvažnije je da se svi dobro slažemo - naglašava Đura Urban.

Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović

Projekat „Svakodnevica u Irigu” realizuje Dunav produkcija, a sufinansira Opština Irig. Stavovi izneti u okviru podržanog projekta ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.