Fudbalerima Voše Kup Srbije!

Zaslužili su slavlje Novosađani, svaka im čast šta su sve izdržali u Nišu i mogu da budu ponosni na ono što su učinili.

Vojvodina je imala trofej u rukama bukvalno do poslednjih sekundi na isteku 96. minuta meča, a onda je u poslednjim trenucima utakmice, Strahinja Pavlović doneo veliku radost za skoro sve gledaoce na Gradskom stadionu. Pravim evro-golom odveo je meč u produžetke izjednačivši na 2:2. Ipak, posle penal – lutrije, spretniji su bili novosadski crveno – beli. Od starta, razvila se otvorena borba, u kojoj su se napadi smenjivali, ali publika, uprkos solidnom fudbalu, više fokusirala na uvrede na račun trenera Voše Lalatovića. Beograđani su lagano preuzimali inicijativu, imali češće loptu u posedu, ali nisu uspevali da pronađu pukotinu u odbrambenom bedemu crveno-belih. Kružili su oko bloka.

Vojvodine, ali su tek individualnim akcijama uspevali da stignu do kaznenog prostora. Tamo ih je odbrana tima iz Novog Sada zaustavljala i bilo je jasno da će tek posle eventualne greške rivala biti onih pravih, zrelih prilika. Vojvodina je tražila šansu posle prodora po bokovima, pokušavajući da iskoristi brzinu svojih igrača. Utisak je da su “domaćini” u ovoj utakmici svesno prepuštali rivalu da diktira tempo, želeći da se defanzivci suparnika opuste i otvore prostor Mrkaiću, Čoviću ili Vukadinoviću.       

I u 38. minutu svoju šansu su dočekali. Dugo su se za loptu borili Mrkaić i neodlučni Pavlović, a visoki napadač se izborio za nju i na drugoj stativi video Vukadinovića koji je maestralno uleteo u prazan prostor i savladao Stojkovića za vođstvo Vojvodine od 1:0. Veliki korak “stara dama” je načinila, ali je do kraja ostalo puno vremena i valjalo joj da stečenu prednost odbrani. Do samog isteka prvog dela igre, šansi nije bilo, a tada je Asano ušao u sredinu, ali je njegov udarac završio visoko preko gola.

Na početku drugog dela igre Milošević je u igru uveo Sumu i Vitasa, želeći da još više poveća pritisak na novosadsku ekipu. Već u 47. minutu Sadik je sjajno šutirao, ali je Rockov još bolje intervenisao. Beograđani su navalili svim silama, želeći da što pre stignu do izjednačenja, ali je otvaralo prostor u njihovoj odbrani, što u 49. minutu umalo nije iskoristio Mrkaić. Njegov šut ipak je otišao kraj gola. Podrška crno-belima s tribina bivala je sve glasnijom, sticao se utisak da se susret igra u Beogradu. U 52. minutu ponovo je odličnu priliku imao Sadik, ali su odbrambeni igrači i Rockov uspeli da otklone opasnost.   

U 56. minutu, međutim, zaledilo se gledalište na Čairu. Sjajno je po desnoj strani loptu izborio Petar Bojić, koji je izdržao bitku s Pavlovićem i onda maestralnim udarcem povisio vođstvo Vojvodine na sada već lepih i ubedljivih 2:0.

U 68. minutu Partizan je bio najbliži golu, kada je Vitas šutirao iz velike daljine, ali je ovog puta stativa bila saveznik Novosađana. Nisu učenici trenera Miloševića odstupali od napada, nisu imali na to pravo zbog velike podrške navijača, a u igru je ušao i Bojan Matić, kao dokaz totalne ofanzive Beograđana. Nisu više imali šta da izgube i razmljivi su bili potezi klupe crno-belog tima. Igrao se 80. minut, kada je Sadik najzad uspeo da proturi loptu do Filipa Stevanovića, koji je savladao Rockova i smanjio na 1:2.

Poslednjih desetak minuta doneli su još žešće napadi Partizana, a nagovestio je to ponovo Stevanović, čiji je udarac sjajni izbio u korner Rockov. Igralo se samo pred golom Voše i bilo je veliko pitanje imaju li crveno-beli snage da sve to izdrže.    

Mogao je Sadik u nadoknadi vremena, a nije, da izjednači, ali je ponovo Rockov pokazao da je golman vanserijskog kvaliteta. Ali, u poslednjim trenucima utakmice, dotadašnji tragičar susreta Strahinja Pavlović, fenomenalnim makazicama savladao je sve prepreke i pogodio mrežu za 2:2 i erupciju slavlja na Čairu. Na samom kraju usledile su neverovatne scene kada su iz publike ka treneru Lalatoviću i rezervnim igračima Vojvodine poletele stolice. Bila je to kruna nekulturnog ponašanja gledalaca, koji su maltretirali šefa stručnog štaba Novosađana tokom svih 90 minuta. Bunio se Lalatović, razgovarao sa arbitrom Grujićem, ali reakcije nije bilo i susret je otišao u produžetke.    

 U prvom dodatnom delu, baš ništa vrednije pomena nije viđeno, timovi kao da su skupljali dodatnu snagu za drugih 15 minuta i eventualne penale. Ni u nastavku ništa nije bilo bolje, pa su udarci s 11 metara doneli definitivnu odluku. 

Kod Partizana, Vitas i Zđelar su šutirali preko gola, a svi u crveno – belom taboru su bili precizni i pehar Kupa Srbije stiže u Novi Sad! 

Aleksandar Predojević

Vojvodina – Partizan  6:4  (2:2, 1:0)

NIŠ: Gradski stadion u Čairu, gledalaca: 8.000, sudija: Danilo Grujić (Niš). Strelci: Vukadinović u 38. i Bojić u 56. za Vojvodinu, a F. Stevanović u 80. i S. Pavlović u 90. minutu za Partizan, Žuti kartoni: Saničanin, Bojić, Andrić, Drinčić i trener Lalatović (Vojvodina), a Vitas, F. Stevanović, S. Pavlović (Partizan). 

VOJVODINA: Rockov 7,5, Andrić 6,5, Bralić 6, Saničanin 6,5, Đorđević 7, A. Stojković 7, Drinčić 8,5, Vukadinović 7,5 (Gemović), Bojić 7,5 (Stojsavljević), Čović 7 (Zukić 6,5), Mrkaić 7 (Devetak 7).

PARTIZAN: V. Stojković 6,5, Miletić 7, Ostojić 6,5 (Vitas 7), S. Pavlović 6,5, Urošević 7, Zđelar 7, Šćekić 7 (Suma -, L. Pavlović -), Marković 6 (F. Stevanović 7,5), Natho 7, Asano 6,5 (Matić 7), Sadik.