TVOJA REČ Rastko Marković: Da pomognemo Fruškoj gori, koja je osakaćena
NOVI SAD: Volontersko-ekološka akcija čišćenja Fruške gore pod nazivom „Šumovanje”, u organizaciji Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov” sa PMF-a i Eko kampa „Fruška gora” na Stražilovu, odlaže se za naredni vikend, 27-28. jun, ukoliko vremenski uslovi to dozvole.
Svi koji su zainteresovani da se priključe jednodnevnoj akciji s noćnim kampovanjem u šumi, treba da se prijave popunjavanjem formulara koji se nalazi na Fejsbuk grupi „Volontersko čišćenje Fruške gore vikendima”. Sve volontere čeka besplatan kamp smeštaj (da li u ličnom ili pozajmlljenom šatoru), pasulj sa slaninom i bez, kao i rukavice i yakovi. Detaljnije o samom događaju razgovarali smo sa predsednikom Društva i organizaotrom „Šumovanja” Rastkom Markovićem (22), studentom geografije, kog svakako možete kontaktirati za više informacija na broj 060/55-09-997.
- Prošle godine smo pravili ovakve akcije i nas nekoliko se organizovalo da očistimo šume po Fruškoj gori, jer često idemo po prirodi i fascinirani smo da ljudi baš toliko ne obraćaju pažnju gde ostavljaju smeće - priča nam Rastko. - A šta se sve tek ostavlja... Nalazili smo otpad iz ’70-ih godina, kauč, NJC šolje, šporete, tepihe...
Na kojim lokacijama?
- Čistili smo na 11 lokacija po Popovici, na Stražilovu, Bešenovu, Beočinu... Na stranici „Volonterskom čišćenju Fruške gore vikendima” ima karta s označenim stazama koje smo očistili. Neke ćemo opet čistiti. Od kraja godine do pre mesec dana smo se malo stišali, a i ja sam bio razočaran jer nam se dvaput pojavilo 50 ljudi, a ostalo je bilo u talasima, znači, od osam do 20...
Verujem i da vas je 200, opet ne bi bilo dovoljno...
- E, sad, kad će nas biti 200, videćemo. Fruška gora je ogromna... Najviše smo fokusirani na deo do kog nam je najlakše da dođemo, jer treba finansirati i prevoz. Odlučili smo da „Šumovanje” bude velika akcija, da imamo više ruta, raširićemo se na deset mesta, selektovaćemo otpad i reciklirati ga. Generalno, teško je reciklirati otpad na Fruškoj gori jer, ako nemaš dovoljno otpada, niko neće da se iscima da dođe po njega. Ne isplati im se ako će potrošiti više goriva, nego što će zaraditi od tih kesa.
Znači, prvo da napravite akciju posmećavanja, a onda šumovanja...
- Kilogram plastike je 15 dinara, kilogram limenke je 50, kilogram papira je šest dinara, staklo je tri... To su neke prosečne cene. Ako neko plati gorivo hiljadu i po dinara, njemu treba bar sto kila plastike, a to nije nešto što može da skupi deset ljudi. Naročito što mi skupljamo u šumi, znači ja ulazim u potok, neko se penje na planinu, onaj skače na drvo, na kakvim sve mestima ostavljaju smeće to je tek... Oni misle, ako se to smeće ne vidi, nije više bačeno.
Hoćeš da kažeš da, ljudi koji to rade, stanu nasred puta, odu sto-dvesta metara u šumu da bi bacili smeće?!
- Da, posebno kad bacaju kabasti otpad. Jednom sam gurao traktorsku gumu dva kilometra po blatu da bih je izvadio iz šume. Ovo što radimo je prirodna priča i promocija prirode, i ovakve stvari bi trebalo više da se forsiraju.
Koliko očekuješ da će sad biti ljudi na „Šumovanju”?
- Više od stotinu ljudi se već prijavilo. E sad, postoji problem. Zakazali smo „Šumovanje” za 20. jun, a pada kiša i padaće još sedam dana sigurno. Možda i neće u sledeću subotu, ali biće blato... Teško će biti sve organizovati po takvom vremenu, još smo hteli da rešavamo i deponije po Fruškoj gori.
U svakom slučaju, sve takve informacije mogu da pronađu na Fejsbuk stranici „Volonterskom čišćenju Fruške gore vikendima”.
- Naravno, sve tu mogu da prate, a sve će objavljivati i Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov”.
Ako sam te dobro razumela, u okviru „Šumovanja” ćete i kampovati?
- Da, znači spavanje u šatorima i vreći. Ko nema tu opremu, u prijavi treba to da naznači i mi ćemo mu/joj obezbediti. Lokacija je Eko kamp „Fruška gora” na Stražilovu. Takođe, Nacionalni park „Fruška gora” nam je obezbedio rukavice i kese, kao i deo logistike.
Znači, plan je da akcija traje u suboti u nedelju?
- Akcija traje samo u subotu, tada čistimo, a poenta noćenja je da ljudi osete prirodu. Bar 90 odsto njih koji će doći nikad nije prespavalo baš u šumi, na travi, u šatoru. Tako da, biće lepa atmosfera i okupiće se ljudi koji su kivni na smeće, a ljubitelji su prirode. Imaćemo zajedničku ljubav, temu, motiv, a možda ćemo izroditi i neke bolje ideje. Generalno imam planove za budućnost i u pregovorima smo da napravimo i neku šumu posvećenu Branislavu Bukurovu, a da kroz to edukujemo ljude gde sme da se sadi, koje vrste, kako se šume održavaju, jer podizanje šume nije samo sađenje drveća. To bi bilo neko „Pošumovanje”. Eto, to je nova vest, najintrigantnija do sada, prva si koja je imaš! To je neki plan za budućnost. Voleo bih da ide korak po korak, tako da ovo može da bude početak nečeg velikog, ali mnogo toga zavisi od ljudi, koliko će njih razumeti sve ovo, da ne želimo nikome ništa loše, već da samo želimo da pomognemo Fruškoj gori koja je osakaćena. E sad, smeće u Srbiji je generalno velik problem, tako da mi ovom akcijom želimo da pošaljemo veliku poruku, a to je - reciklaža. Mi ne shvatamo da je smeće resurs, već je sekundarna sirovina i ona košta.
Kako objašnjavaš tu pojavu da ljudi uopšte bacaju smeće po šumama?
- Nemaju gde... Daću ti tri razloga: prvi, zato što odnošenje kabastog otpada mnogo košta, a trebalo bi da bude besplatno; drugi, nema dovoljno kontejnera i kanti; treći, ljudi su nesavesni i nemarni, naša svest za ekologiju je ravna nuli. Zato kroz ovo „Šumovanje” želim da ljudi shvate da je sramota zagađivati, a to je dugačak proces u koji mora mnogo nas da se uključi. Takođe, ima još jedan problem, a to je edukacija dece. Kad od malih nogu nauče da recikliraju smeće, da ono zagađuje vazduh, podzemne i površinske vode, zemljište, životinjski i biljni svet, kao i da se plastična flaša ne razgrađuje kako se navodi, već da se pretvara u mikroplastiku koju biljke kasnije koriste kao mineralni supstrat, a mi ih posle pojedemo. Ljudi dnevno pojedu oko pet grama plastike, to su neki proračuni. Generalno ljudi nemaju svest o tome... Recimo, kad zapalite opušak, ne gori vata, već plastika, a ne znam nikoga da ima makar eko-pikslicu za cigare...
Ja znam - moja mama je ima, i to dve!
- Svaka čast! Eto, jedna od retkih. Postoji hiljadu načina da doprinesemo i da se sve promeni...
L. Radlovački