Maturantima koristilo iskustvo s probnog testa

Ponovo se pokazalo da učenici generalno malo čitaju i da nije dovoljno da se s određenim pojmom sretnu samo jednom, već je potrebno da ga aktivno koriste u govoru. Tako je ove godine prava glavolomka bila reč „krepak”, analogna glagolu „okrepiti se” koji znači povratiti snagu, a za koju su čuli kada su obrađivali pesmu „Sveti Sava”. Sudeći prema komentarima, bilo je malo tačnih odgovora i u primeru namerne zavisne rečenice, kao i u poslednja tri zadatka, što je postalo takoreći tradicionalno. Neće lako biti ni ovlašćenim nastavnicima koji će ih pregledati, a koji već strepe da bi moglo biti sporno i pitanje u kojem se traži da se podvuku sve reči koje se pišu velikim slovom jer je prva već napisana ispravno.

Kako kaže Milan Grujin, koji je za direktora OŠ „Branko Radičević”  imenovan u aprilu, za vreme vanrednog stanja, mnogo im je koristilo iskustvo s probnog testa. Od 57 đaka koji ove godine završavaju osmi razred, svi su se pojavili na ispitu.

– Bilo je zbunjujuće u startu, međutim, sad smo se uhodali, pa ovog puta niko nije pogrešio u popunjavanju omotnice – dodaje Grujin. – Ovo jeste važan trenutak u školovanju i treba mu pristupiti odgovorno, ali nije presudan u životu. Ključ je u tome da deca pokažu pravo znanje, ali i da budu opuštena. Nakon popunjavanja liste želja, koja sledi posle konačnih rezultata, 29. i 30. juna, imaću priliku da vidim kojim školama naginju. Kao nekadašnji razredni starešina znam da su gimnazije, medicinska i ekonomska škola uvek bile najinteresantnije, a čini mi se da i IT smer u Elektrotehničkoj školi ima dosta simpatizera, što su praktično struke koje su najplaćenije.

Učeniku Petru Raičeviću, začudo, bio je lakši test iz matematike nego iz srpskog jezika, gde je više zadataka preskočio jer ih nije znao.

– Mislim da ću izvući bar sedam-osam bodova, koliko mi je dovoljno za Poljoprivrednu školu, da li za veterinarskog tehničara ili za neki drugi smer – dodaje.

Iako nije zadovoljna kako je uradila zadatke iz srpskog, Jelena Varga bila je juče opuštena jer je već osigurala sebi mesto u Školi za dizajn „Bogdan Šuput”, na smeru likovni tehničar.

– Meni je bilo sasvim OK, a inače mi loše ide matematika – priznaje Jelena. – Uradila sam uglavnom zadatke na zaokruživanje, ne toliko na „eci-peci-pec”, već logičkim razmišljanjem. Ranije mi se dešavalo da nepažljivo pročitam pitanje pa pogrešim, iako znam odgovor. Zato sam ih sada popunjavala prvo grafitnom olovkom, krenuvši od lakših.

I Luka Klisara izašao je nasmejan. Kako kaže, mada je prvog dana bio malo uplašen, uradio je sve, ali se ipak našao u grupi onih koji nisu znali šta znači „krepak”.

– Iz matematike sam rešio 14 zadataka, od čega mi je bila najteža geometrija, jer mi ne leži ta oblast. Problem je što to nismo mogli da uvežbamo u školi sa nastavnicima. Inače, želeo bih da se upišem u Saobraćajnu školu, na smer vozač motornih vozila – dodaje.

Hektoru Limanoviću nisu se, srećom, ostvarile slutnje, a savladao je i tremu, poslušavši roditeljske savete.

– Rekli su mi: „Opusti se, nemoj previše da stvaraš sebi tenziju. Ono što znaš uradi, ono što ne znaš preskoči, pa se opet vrati. Uglavnom, nemoj da žuriš”. Tako je i bilo: iz srpskog sam rešio svih 20 zadataka, od čega možda dva-tri neće biti tačna, a iz matematike isto toliko. Tokom pripreme, kad sam najviše vežbao upravo matematiku, uglavnom sam se konsultovao sa drugarima, rešavajući zadatke iz zbirke i prateći nastavu na TV-u. Odlučio sam se za Medicinsku školu, smer fizioterapeut, jer mi najviše idu biologija i hemija, a i deda mi je bio vojni lekar – kaže mali maturant nesvakidašnjeg imena.

S. Milačić