FT: Srbija pruža investitorima više od drugih IT centara

List donosi u današnjem izdanju priču o tehnološkoj sceni u Srbiji, ističući zaokruženost domaćeg digitalnog ekosistema i dostupnost kvalitetnog IT kadra u našoj zemlji, uz konstataciju da Srbija pruža IT investitorima više od drugih tehnoloških cenatara, navodi u saopštenju Inicijativa "Digitalna Srbija".



Dopisnica za jugoistočnu Evropu i poznavalac prilika u regionu, novinarka Fajnenšel tajmsa Valeri Hopkins u tekstu prepoznaje da u Srbiji postoji značajan talenat i mnoge uspešne tehnološke kompanije.



Pritom, ističe strance i povratnike iz inostranstva kao pojedince koji pozitivno utiču na rast u ovom sektoru, ali ukazuje i na prepreke na putu daljeg razvoja.



Pored, donekle očekivanog, poređenja sa Berlinom kada se govori o noćnom životu, autorka povlači paralelu i između beogradske i globalno prepoznate berlinske startap scene.



Posebno napominje da su u poslednjih 10 godina mnogi tehnološki preduzetnici izabrali baš Srbiju za mesto gde će osnovati svoje kompanije, dok neki od svetskih tehnoloških giganata svoje proizvode razvijaju baš ovde.



Zanimljivo je i poređenje jednog od sagovornika u tekstu, Dragana Tomića, direktora Majkrosoftovog razvojnog centra u Srbiji, koji ističe da srpska tehnološka scena po zaokruženosti, iako daleko manja, sve više liči na ono što možemo da vidimo u Sijetlu, u čijoj okolini je sedište Majkrosofta.



Osim paralela sa velikim tehnološkim centrima, iz razgovora sa predstavnicima Inicijative „Digitalna Srbija”, koju opisuje kao nevladinu organizaciju koja promoviše interese digitalne industrije, autorka izdvaja da srpska startap scena u ranoj fazi razvoja, kao i da celokupni sektor, beleži izuzetno visok godišnji rast od 20 odsto.



Na to dodaje da se poslednjih godina startap ekosistem razvio u smislu raznolikosti podsektora i biznis modela.



Kao pozitivnu promenu na državnom nivou ističe stratešku odluku o podizanju nivoa tehnoloških znanja, pre svega kroz uvođenje programiranja u obavezni program za sve osnovce.



Na ovom generalno uspešnom putu uočene su i prepreke koje i dalje nisu savladane. Kao jednu od njih, sagovornici lista, navode nedostatak biznis znanja koja su, pored tehničkih, potrebna za razvoj i prodaju digitalnih proizvoda i usluga na svetskom tržištu.



Kao drugu prepreku, FT vidi nedovoljno brzo prilagođavanje domaćeg zakonskog okvira svetu tehnološkog preduzetništva.



Dok su dobri potezi, recimo, prepoznati u uvođenju mehanizma sličnog opcijama na akcije, tj. mogućnosti da startapi daju udele u vlasništvu svojim zaposlenima, kao ogromna prepreka za dalji razvoj srpskog digitalnog ekosistema navode se ograničenja koja postavlja Zakon o deviznom poslovanju.



Takođe, u članku se napominje da važan deo domaće IT scene čine povratnici iz inostranstva, ali i digitalni nomadi - profesionalci iz drugih zemalja kojima priroda posla omogućava da, uz pomoć tehnologije, rade sa bilo koje tačke na planeti, pa i iz Srbije.



Pored ove vrste kretanja IT stručnjaka, autorka kroz razgovor sa Kristinom Nikolić iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), ukazuje na aktuelni problem odliva obrazovanih ljudi iz Srbije, koji našu zemlju svrstava među one čiji se broj stanovnika rapidno smanjuje.



Poseban prostor u tekstu dat je stavu da na ovim prostorima postoji veća glad za uspehom i snažniji osećaj pripadnosti nego u nekim drugim delovima sveta, te da se ovde zaposleni duže zadržavaju na radnim mestima.



Iz razgovora sa tehnološkim ekspertima, novinarka zaključuje da Srbija zaposlenima i investitorima, ukoliko razmišljaju dugoročno, pruža više stabilnosti od nekih drugih tehnoloških centara.