Dnevnik u selu neobičnog naziva: Čonoplja (foto)

Ulice su funkcionalne, kao i vrtić i Dom kulture, dok su od njihove osnovne škole možda dve u gradu uređenije. A o ambulanti - da i ne govorimo! Em što je na nivou poliklinike, em što ima dva lekara koja u potpunosti dele sudbinu svojih meštana, što znači da u Čonoplji i žive, što je velika prednost.

- Ipak, prvi put nam se ove školske sezone desilo da su sva deca u jednoj smeni, a imaju fenomenalne uslove - dodaje sekretar Mesne zajednice Čonoplja Mirko Dražić, prisećajući se vremena kad je njegova generacija imala tri odeljenja.

Istini za volju, njegova generacija pamti i fabrike koje su Čonoplju obiljno svrstavale na mapu jačih sela u Jugoslaviji, pa se za nju čulo čak i do Rovinja. A danas u selu jedva živi i 2.500 ljudi, mahom starije i socijalno ugrožene populacije.

- Sve što je bilo mlađe, obrazovanije, kreativnije otišlo je ka većim centrima - kaže naš sagovornik, priznajući da i njegova ćerka deli sudbinu onih koji su napustili Srbiju. - Dok je i Sombor bio industrijski centar, dok nije stradao, ovde su živeli ljudi a u grad putovali na postao, što je bilo potpuno logično i prirodno. Čak je i bila prednost živeti ovde, imati svoju siguricu, mir, kuću, a onda odeš na posao i vratiš se.

Sada uspevaju najpre privatnici, odnosno oni koji se bave manjom industrijskom proizvodnjom i poljoprivredom. Pritom, budući da Čonoplja nije na nekom glavnom, prometnom putu, ta skrajnutost je još jedan njen hendikep.

- Postoje tri Petra: Petar Veliki koji je doneo brodogradnju i duvan u majku Rusiju, kralj Petar Prvi kog je srpski narod jako voleo i treći sam ja - pravi se važan stariji meštanin bez titule, koji ovih dana muku muči s višnjama, odnosno s manjkom radnika koji bi ih brali. - O’š ići da bereš višnje, ja plaćam? Imaš mesto, hranu, sve. Dnevnica je kako se ko nagodi, ali ako si na mojoj menzi, normalno da će biti jeftinije. Možeš napisati da tražim radnike, ali neću ih naći, to znam. O’š ti da bereš?

U pauzama od natezanja za višnjama, u kojima je zapravo najmanji problem, Petar bez titule generalno nije naročito zadovoljan životom u Čonoplji.

- Šta da ti pričamo? Loše se živi, selo izumire, imamo jezero koje nestaje i gotovo, to napiši! Neću, bre, veselije teme. Kad smo mi bili tvojih godina, tad se najbolje živelo. Ovo selo je bilo industrijsko-poljoprivredno, ali ti ne smeš o tome da pišeš - uporan je penzioner, a mi mlađi, nadamo se, još uporniji.

- A recimo, do 1965. godine, kada je Čonoplja bila opština, gravitiralo se ka Bajmoku i Subotici, a ne Somboru. Naši ljudi su išli u Bajmok na pijacu - priseća se Dražić, kog naročito zanima istorija, te planira da objavi prvu knjigu o svom selu, a u kom bi bila spojena sva četiri naroda: Nemci, Mađari, Bunjevci i Kordunaši. - Nemci su uradili izuzetnu knjigu o mestu, ali samo o sebi. A ja ću umreti i nikad neću razumeti ljude koji žive negde a nemaju odnos prema tome da tu pripadaju...

S druge strane, makar infrastrukturno, Čonoplji ne nedostaje ništa osim, dobro, kanalizacije koja je, to već i čvorci s grane znaju, problem u celoj Vojvodini.

Ljubitelji pecanja iz Čonoplje, a i okoline, imaju priliku da zabace udicu u obližnjem jezeru i da čekaju da se za nju uhvati babuška, deverika, smuđ, som, amur..., do kog ih/vas prate dva verna čuvara na četiri noge - žuta i crna keruša. A dok riba ne zatrza, može se i raspaliti roštilj, družiti, zabavljati - kako kome volja.

- Opušta nas jezero, ali nas voda napušta - kaže Čonopljanin Gojko Božić, koji je od prošle godine u penziji, te svako slobodno vreme iskoristi da provede uz vodu. Naravno, nakon što nahrani životinje u svom malom dvorišnom „zoovrtu”.

- Što se tiče komunalne infrastrukture, i u tom delu imamo sve - neće da se hvali sekretar MZ Čonoplja, ali ne može da odoli da o tome ne govori s osmehom. - Imamo sređen vodovod i već pet godina smo na somborskoj fabrici vode. Od 35 ulica, 27 su potpuno funkcionalne i bez oštećenja. Prošle godine smo radili održavanje, pa ove nema potrebe za velikim ulaganjem. Sve je upotrebljivo, ali i daleko od te priče da bi moglo da bude kvalitetnije i bolje. Jedino šta nam je enigma do dana današnjeg, a to je da ne znamo ko je investitor za gasifikaciju. Samo su nam rekli da nam se radi gasovod, koji je sada završen i kompletiran, ali još uvek građanima nije ponuđeno da se priključe.

Gledano s kulturno-sportske strane, Čonoplja ne stoji baš najsjajnije, budući da tri Kulturno-umetnička društva („Vuk Karadžić”, „Aranj Janoš” i „Bunjevačka grana”) praktično i ne funkcionišu jer se jedva okupljaju. Ipak, o fudbalskom terenu i klubu se manje-više uvek vodilo računa, dok je rukometni klub, koji je nadaleko bio čuven, ugašen.

Lea Radlovački