Astronaut Majk Masimino o lansiranju prve spejseks rakete

Ova misija predstavlja prvi odlazak posade sa američkog tla još od 2011. godine. Raketa Falkon 9 nosila je na svom vrhu kapsulu Dragon, koju je firma Spejseks razvijala za NASA-u tokom protekle decenije. Diskaveri kanal približiće svojim gledaocima ovaj važan događaj emitovanjem dvočasovnog specijala 14. juna u 20 časova.  Publika će moći da vidi astronaute i lansiranje rakete, ali i da sazna od inženjera kako je izgledalo njeno kreiranje.

Astronauti Dag Harli i Bob Benken pristigli su na Međunarodnu svemirsku stanicu 19 sati nakon lansiranja. Diskaveri kanal je proveo više od godinu dana dokumentujući trku Spejseksa da postane prva privatna kompanija koja je lansirala američke astronaute u svemir. Specijalna emisija sadrži prenos lansiranja, kao i komentare osnivača i glavnog inženjera Spejseksa Elona Maska i drugih vodećih vazduhoplovnih stručnjaka, među kojima je i bivši astronaut Majk Masimino koji je ekskluzivno ispričao kako je protekao ovaj istorijski događaj.

Da li biste mogli da nam kažete nešto o novoj emisiji na Diskaveriju?

- Emisija ističe aspekte letenja i stvarnog lansiranja u svemir uživo i bilo je zaista zabavno biti deo tog događaja. Toliko sam se zabavljao. Ranije sam radio neke druge događaje uživo, a veliki deo ekipe sa kojom sam ranije radio je ponovo bio tu, tako da je bilo sjajno što radim sa istim režiserom i producentom. Bio je to zaista zabavan događaj. Pričao sam o tome šta rade moji prijatelji i o značaju lansiranja. Tu su bile i druge zvezde, neke iz sveta zabave, čak se i Kejti Peri pojavil za na kratko! Takođe mislim da je cela stvar bila vrlo dobro urađena. Prikazali smo dosta stvari koje možda normalno ne znate. Tu je dosta ekskluzivnih intervjua a takođe su prikazani i profili astronauta. Ima dosta informacija o pričama iza kulisa lansiranja.

Put do astronauta i profesora morao je da ima brojne preokrete. Kako ste shvatili da karijeru želite da posvetite istraživanju svemira?

- Mislim da je prelomni trenutak za mene bio kada sam video Nila Armstronga kako hoda mesecom – do tada sam shvatio da je ono što oni rade zaista važno. Mislio sam da je to najvažnija stvar na svetu i od tada sam krenuo da učim puno o tome. Išao sam u biblioteku, posećivao muzeje sa roditeljima i sanjao o tome da postanem astronaut. Kroz nekoliko godina, nekako sam zaboravio na to, ali mislim da me to nikada nije napustilo. Ono što je došlo do mene je bila samo iskrenost prema sebi i prema onome što sam smatrao važnim. Ljudi vam mogu reći šta oni smatraju da je važno u životu i za svet, i postoje stvari koje su važnije od istraživanja svemira. Međutim, znao sam da je istraživanje svemira za mene najvažnija stvar i želeo sam da budem deo toga. Ako mogu da budem taj, da budem astronaut, super, ako ne, hteo sam biti neko ko pomaže drugim ljudima da odu u svemir. Samo sam mislio da je istraživanje svemira veoma zanimljivo i upravo sam tu želeo da provedem svoj život.

Kada pričamo o hrani, da li ogladnite kao i na Zemlji ili je način ishrane drugačiji?

- Mislim da smo samo ja i još jedan astronaut za koga sam čuo, ustvari dobili na težini u svemiru - i to mi se desilo dva puta! Šta reći? Dopala mi se hrana, a posebno pred kraj misije, osećao sam se stvarno dobro. Hod po svemiru je bio gotov i bilo je vreme da jedem makarone sa sirom. Jeli su mi se kolači, pa sam ih jeo. Na kraju sam dobio po pola kilograma na svakom svom letu. Bio sam u najboljoj formi da letim, tako da me višak kilograma nije poremetio! Došao sam u svemir i počeo da jedem. Na kraju misije sam jeo puno jer sam voleo hranu. Ljudi se uglavnom žale na to, ali za mene je to bilo sjajno.

Koja je vaša tajna da tako uspešno sarađujete sa ljudima iz različitih delova sveta?

- Kada imate zajednički cilj i možete se složiti oko tog cilja, tada sve vaše razlike u kulturi i načinu na koji posmatrate svet nestaju. U stvari, vaše razlike zapravo pomažu. Na primer, Tim Pik iz Velike Britanije, moj dobar prijatelj, ističe malo drugačiju perspektivu nego što bih ja kao Amerikanac. Drugačija perspektiva takođe bi dolazila od Rusa, a drugačija od mog prijatelja Soičija, japanskog astronauta, koji će leteti na sledećem lansiranju Spejseksa. Kada imate kombinaciju ljudi iz različitih kultura, i imate muškarce i žene, ta raznolikost je zapravo korisna, jer imate različite perspektive i različita iskustva koja pomažu kada pokušavate da rešite kompleksni problem. Ako svi misle na isti način, nikada nigde nećete stići i nećete ništa rešiti. Neke stvari možete da rešite, ali nećete moći da napravite nešto veliko kao što je izgradnja vozila Spejseksa ili bilo šta drugo. Mislim da te razlike ođednom postaju snaga jer imate isti cilj. Kada ste saglasni oko misije, sve druge nesuglasice nisu bitne. Ne uzimaš ih ni u obzir.

Kako je spavati u svemiru?

- Više sam imao sna na drugom letu nego što sam na prvom. Nismo imali loš san. Tada smo bili spremniji. Imali smo i malo veći svemirski brod, jer smo imali airlock. Na mom prvom smo imali airlock koji je bio unutra i bio je turbulentan. Bilo je teško manevrisati stvarima. Tokom drugog leta sam više spavao  - a spavanje je jako važno. Tokom dana ste veoma zauzeti, osam sati vam je isplanirano, tako da morate da završite sve kako biste mogli na vreme da legnete u krevet. Kako onda spavati u svemiru? Ako govorimo o načinu na koji to zapravo radite u svemirskom brodu, nekako bismo se uvukli u krevet koji bismo pričvrstili na drugi deo broda - bukvalno spavate viseći sa plafona. Za razliku od svemirskog broda, na svemirskoj stanici ste šest meseci i svako ima neki svoj prostor, nešto poput ormara. U oba slučaja se nalazite u vreći za spavanje, koja je pričvršćena za zid ili neku strukturu, tako da ne lebdite svuda naokolo i ne budite jedni druge. I dalje lebdite u vreći, ali vrlo je ugodno.

Mislite li da je izvodljivo da će svemirski turizam postojati u narednih 100 godina? Da li mislite da je to realno?

- Apsolutno. Mislim da se o tim stvarima dugo sanjalo. Radio sam sa Hiltonom. Prošlo leto su lansirali kolačiće u svemir, a ja sam radio publicitet za njih. Kada smo već kod toga, otkrio sam da je Hilton odavno hteo da otvori prvi lanac hotela u svemiru. Postojala je nada da će svemirski šatl postati poput komercijalne svemirske letelice kojom će upravljati aviokompanije, a svaka aviokompanija bi imala svoj svemirski šatl, ali to se nikada nije dogodilo. Tada smo imali snove, ali nismo tehnologiju. Sada je tehnologija tu. Ono što je bilo neverovatno u vezi sa lansiranjem kolačića je pogled u budućnost. To je bio neverovatan uspeh koji će otvoriti ove mogućnosti. Mislim da smo zaista na početku onoga što smo sanjali o hotelima i turizmu i pravljenju filmova u svemiru. Sve o čemu smo sanjali decenijama, sada smo napravili veliki korak da se to ostvari.

Kakav je zaista osećaj kada vas lansiraju u svemir u raketi? Mora da je neverovatno, zar ne?

- Neverovatno. Opisao bih to kao da vas neka zver ili čudovište zgrabi i odvede od kuće. Tako sam se osećao kada sam išao od nule do 28.000 kilometara na sat u osam i po minuta. Bio sam šokiran kolika je to snaga i moć.

Budući da ste penzionisani astronaut, da li vam nedostaje sve to?

- Da, stvarno mi nedostaje. Ne nedostaje mi dovoljno da bih se, ukoliko postoji mogućnost, vratio nazad. Mislim da je moja odluka da odem bila dobra odluka. Imao sam vrlo zabavnu i dobru karijeru kao astronaut. Trajala je 18 godina i mislim da sam otišao u pravo vreme.

R. T. M.